Čudesne nimfalide

Admiral (Vanessa atalanta) je dnevni leptir koji živi u paleoarktičkoj oblasti, dakle u: severnoj Africi, Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Mnogi naši admirali provode zimu u hibernaciji kao imagoi (odrasle jedinke), dok se severne populacije u kasnu jesen sele na Mediteran. Ovaj crni leptir, sa crvenim širitima na gornjim i donjim krilima i belim ukrasima pri vrhu gornjih krila kao i dve plave tačke na dnu donjih, izvanredan je letač. Dug je oko 30 mm, a raspon njegovih krila je 55–60 mm. Živi svuda gde ima dosta cvetova, a hrani se nektarom i sokom opalih plodova voća. Godišnje su aktivne dve generacije leptira. Admiral izleće iz zimskog skloništa s prvim jačim prolećnim suncem, a sklanja se pred zimom u duplje drveća, u zaštićene prostore ruševina, na tavane... zavisno od temperature, krajem oktobra ili početkom novembra. Gusenice su tamnocrne, katkad sive ili sivozelene, sa dlačicama na leđima i isprekidanom žutom linijom posred obe bočne strane, a duge do 45 mm. Hrane se koprivom i za mesec dana preobraze u lutku.

Gde ćemo najpre videti admirala? U baštama i vrtovima na cveću, a u parkovima, obično popodne, na skrovitijim, mestimično osvetljenim stazama.

(/slika2)Stričkovac ili čkaljevac (Cynthia cardui) najpoznatiji je migratorni evropski leptir, ali živi u celom svetu, sem Južne Amerike. Evropske populacije mahom zimu provode u severnoj Africi, a u proleće se tokom maja u jatima vraćaju na rodni kontinent, prelećući Sredozemno more pa čak i Alpe. Neki dolete čak i na Island. Izgleda da pojedini stričkovci zimuju u Evropi kao i neke druge nimfalide, hibernirajući po dupljama drveća, u ruševinama i drugim zaklonima. Odrasli leptir je dug oko 30 mm, a raspon krila mu je 50–60 mm.  Izvanredan je letač. Gusenica je crna, sa braonkastim dlačicama na leđima i belim bočnim tačkicama i crticama, duga do 30 mm. Hrani se lišćem koprive odnosno sleza. Otvorenih krila, ovaj nežnonarandžasti leptir sa crnim i belim poljima i tačkicama je pravi ukrasa prirode, ali kada skupi krila, teško ga je zapaziti na prašnom seoskom putu.

Gde ćemo najpre videti stričkovca? Ako imamosreće, u maju ili junu na nekom cvetnom nasipu možemo susresti tog prelepog dugoletača. A ima ga i po poljima, vrtovima, u parkovima gde se hrani nektarom.

V. P.

-------------------------------------------------------

Knjigu „Upoznaj naše dnevne leptire” autora Vase Pavkovića objavio je Zavod za izdavanje udžbenika i može se naručiti na telefon 011 30 51 900.