Чудеснe нимфалидe

Адмирал (Vanessa atalanta) је дневни лептир који живи у палеоарктичкој области, дакле у: северној Африци, Европи, Азији и Северној Америци. Многи наши адмирали проводе зиму у хибернацији као имагои (одрасле јединке), док се северне популације у касну јесен селе на Медитеран. Овај црни лептир, са црвеним ширитима на горњим и доњим крилима и белим украсима при врху горњих крила као и две плаве тачке на дну доњих, изванредан је летач. Дуг је око 30 mm, а распон његових крила је 55–60 mm. Живи свуда где има доста цветова, а храни се нектаром и соком опалих плодова воћа. Годишње су активне две генерације лептира. Адмирал излеће из зимског склоништа с првим јачим пролећним сунцем, а склања се пред зимом у дупље дрвећа, у заштићене просторе рушевина, на таване... зависно од температуре, крајем октобра или почетком новембра. Гусенице су тамноцрне, каткад сиве или сивозелене, са длачицама на леђима и испрекиданом жутом линијом посред обе бочне стране, а дуге до 45 mm. Хране се копривом и за месец дана преобразе у лутку.

Где ћемо најпре видети адмирала? У баштама и вртовима на цвећу, а у парковима, обично поподне, на скровитијим, местимично осветљеним стазама.

(/slika2)Стричковац или чкаљевац (Cynthia cardui) најпознатији је миграторни европски лептир, али живи у целом свету, сем Јужне Америке. Европске популације махом зиму проводе у северној Африци, а у пролеће се током маја у јатима враћају на родни континент, прелећући Средоземно море па чак и Алпе. Неки долете чак и на Исланд. Изгледа да поједини стричковци зимују у Европи као и неке друге нимфалиде, хибернирајући по дупљама дрвећа, у рушевинама и другим заклонима. Одрасли лептир је дуг око 30 mm, а распон крила му је 50–60 mm.  Изванредан је летач. Гусеница је црна, са браонкастим длачицама на леђима и белим бочним тачкицама и цртицама, дуга до 30 mm. Храни се лишћем коприве односно слеза. Отворених крила, овај нежнонаранџасти лептир са црним и белим пољима и тачкицама је прави украса природе, али када скупи крила, тешко га је запазити на прашном сеоском путу.

Где ћемо најпре видети стричковца? Ако имамосреће, у мају или јуну на неком цветном насипу можемо сусрести тог прелепог дуголетача. А има га и по пољима, вртовима, у парковима где се храни нектаром.

В. П.

-------------------------------------------------------

Књигу „Упознај наше дневне лептире” аутора Васе Павковића објавио је Завод за издавање уџбеника и може се наручити на телефон 011 30 51 900.