Hitne popravke ne mogu da čekaju

Kvarovi ne priznaju vanredno stanje i ne mare za virus. Oni mogu da se jave u svako doba dana i noći. Najteže je kad izbiju za vreme policijskog časa. Zabrana kretanja na snazi, a sudopera zapušena, procurio bojler, pukla cev, iz kazančeta šiklja voda... Ovo su samo neke u nizu nevolja koje zadese sugrađane zbog kvarova „kad im vreme nije”.

Od kako je nastupila pandemija, vodoinstalater Boris Jerko ima posla preko glave, baš kao i mnoge njegove kolege, ali te poslove mora da završi do 17 časova jer dozvolu za kretanje u toku policijskog časa nema. Kad ga od podneva pozove žitelj iz Mirijeva ili novobeogradskih blokova, on ne zna da li će popravka trajati 20 minuta ili dva sata, a možda i duže, jer se, kako kaže majstor, desi da je „spolja gladac, a unutra jadac”.

– Kad menjam sifon, na videlo izađe još mnogo nedostataka. Popravljam ventil, a u zidu rđa pojela cev. Ili dođem zbog jednog prekidača, a „izgorela” tabla na kojoj se uključuju grejač, bojler, ventilator i svetlo u kupatilu – nabraja Boris.

Dugogodišnje iskustvo pomaže mu da postavi tačnu „dijagnozu”, a to znači da posao koji započne, ako ne može da završi do vremena predviđenog za kretanje, onda „zakrpi” pa sutradan „Jovo nanovo”.

Ima mnogo onih koji vodoinstalatera zovu u gluvo doba noći tražeći savet kako da zaustave curenje vode, izlivanje fekalija iz ve-ce šolje... Važno je, napominje majstor, u tom trenutku savladati paniku, zatvoriti glavni ventil ili ako je struja u pitanju isključiti njen dotok odvrtanjem osigurača.

– Ima onih koji se u prvi mah toliko zbune pa ne znaju ni klešta u ruke da uzmu. Ja im deklamujem reč po reč, da okreću šraf ili ventil u pravcu kazaljke na satu, a oni pitaju da li je to pravo, levo ili desno. Kad sve to prođe i kad odahnu i oni i ja, onda zbijamo šalu – priznaje Boris.

Dešava se da ljudi celu noć provedu skupljajući vodu. Kod njih se zaputi zorom da reši problem. Za pomoć mole i penzioneri. Njima nema ko utičnicu ili kabl za televizor i telefon da promeni, sve što je dotrajalo kao da je tek sada došlo do izražaja.

Osim hitnih intervencija za koje je neophodna pomoć majstora, Beograđani koji vreme provode u kući koriste za veliko spremanje. Borisova supruga Jelena i njihovo troje dece pomažu u radnji gde mogu da se nabave i razne stvari za popravku. Velika je potražnja za baterijama, umivaonicima i raznim drugim sanitarijama. Pokazalo se da mnogi kad zavrnu rukave deluju po principu „sam svoj majstor”. Kreče, gletuju, lepe tapete, farbaju ograde i žardinijere, šmirglaju zarđale predmete pa ih lakiraju. Od starog prave novo, uređuju terase i raspremaju podrume... Zato potražnja za četkama, metlama, ekserima, žicama, katancima, cilindrima, šarkama, okovima, ringlama, prekidačima... ne jenjava. Kad se virusu korona stane u kraj, po svoj prilici sugrađani će imati doteran i „umiven” životni prostor.