Хитне поправке не могу да чекају

Кварови не признају ванредно стање и не маре за вирус. Они могу да се јаве у свако доба дана и ноћи. Најтеже је кад избију за време полицијског часа. Забрана кретања на снази, а судопера запушена, процурио бојлер, пукла цев, из казанчета шикља вода... Ово су само неке у низу невоља које задесе суграђане због кварова „кад им време није”.

Од како је наступила пандемија, водоинсталатер Борис Јерко има посла преко главе, баш као и многе његове колеге, али те послове мора да заврши до 17 часова јер дозволу за кретање у току полицијског часа нема. Кад га од поднева позове житељ из Миријева или новобеоградских блокова, он не зна да ли ће поправка трајати 20 минута или два сата, а можда и дуже, јер се, како каже мајстор, деси да је „споља гладац, а унутра јадац”.

– Кад мењам сифон, на видело изађе још много недостатака. Поправљам вентил, а у зиду рђа појела цев. Или дођем због једног прекидача, а „изгорела” табла на којој се укључују грејач, бојлер, вентилатор и светло у купатилу – набраја Борис.

Дугогодишње искуство помаже му да постави тачну „дијагнозу”, а то значи да посао који започне, ако не може да заврши до времена предвиђеног за кретање, онда „закрпи” па сутрадан „Јово наново”.

Има много оних који водоинсталатера зову у глуво доба ноћи тражећи савет како да зауставе цурење воде, изливање фекалија из ве-це шоље... Важно је, напомиње мајстор, у том тренутку савладати панику, затворити главни вентил или ако је струја у питању искључити њен доток одвртањем осигурача.

– Има оних који се у први мах толико збуне па не знају ни клешта у руке да узму. Ја им декламујем реч по реч, да окрећу шраф или вентил у правцу казаљке на сату, а они питају да ли је то право, лево или десно. Кад све то прође и кад одахну и они и ја, онда збијамо шалу – признаје Борис.

Дешава се да људи целу ноћ проведу скупљајући воду. Код њих се запути зором да реши проблем. За помоћ моле и пензионери. Њима нема ко утичницу или кабл за телевизор и телефон да промени, све што је дотрајало као да је тек сада дошло до изражаја.

Осим хитних интервенција за које је неопходна помоћ мајстора, Београђани који време проводе у кући користе за велико спремање. Борисова супруга Јелена и њихово троје деце помажу у радњи где могу да се набаве и разне ствари за поправку. Велика је потражња за батеријама, умиваоницима и разним другим санитаријама. Показало се да многи кад заврну рукаве делују по принципу „сам свој мајстор”. Крече, глетују, лепе тапете, фарбају ограде и жардинијере, шмирглају зарђале предмете па их лакирају. Од старог праве ново, уређују терасе и распремају подруме... Зато потражња за четкама, метлама, ексерима, жицама, катанцима, цилиндрима, шаркама, оковима, ринглама, прекидачима... не јењава. Кад се вирусу корона стане у крај, по свој прилици суграђани ће имати дотеран и „умивен” животни простор.