Nije vreme za političke patrone pandemije

7. april

Britanski lekari predložili su izvesnom broju starijih pacijenata koji boluju od teških bolesti da stave potpis na dokument kojim se odriču prava na reanimaciju u slučaju da obole i od korone. Zdravstvene vlasti Katalonije preporučile su medicinskim timovima da prestanu da na respiratore stavljaju lica starija od 80 godina i da teško obolelima od virusa dopuste da umru kod kuće. Kakav moralni pritisak na lekare! Određivati ko će da živi, a ko da umre. Surova eutanazija.

8. april

Američke osiguravajuće kuće odlučile su da vlasnicima polisa za automobile vrate 15 odsto premije – jer se zbog korone manje vozi. Naše vozače teško da će tako nešto da snađe.

9. april

Da li su „zadrugari” sa Pinka i „farmeri” sa Hepija neka posebna zaštićena vrsta? Virus se probio do američkog i francuskog nosača aviona, a da li za njih ne treba da važe stroga pravila kao i za druge? Ako je po onoj „narodu hleba i igara”, onda je ovo van svake pameti.

10. april

Policijski čas od 60 sati. Najduži na svetu. Biće da pojedinci na donjim lestvicama društvene svesti prizivaju knutu pošto samo jezik represije može da ih disciplinuje. Zar će i ovde morati da zavaruju ulazna vrata kuća da ljudi ne bi izlazili, kao u Kini? Većinski svesni plaćaju cenu manjinski neodgovornih da bi se sprečio scenario vita amara, gorkog života. Valjda će se i oni s „posebnim potrebama” prizvati pameti. Nisu dovoljne samo mere represije. Neophodno je i javno moralno žigosanje, po imenu i prezimenu. Oni su to zaslužili.

Predsednik u istom danu s velikom kamarilom, istina pod maskama, obilazi Niš. Zašto disciplinu krše oni koji na nju pozivaju? Šef češkog Centralnog kriznog štaba, ministar unutrašnjih poslova, javno se izvinio i odmah uplatio propisanu kaznu od oko 400 evra zbog toga što je tokom video-sednice kriznog štaba sa lica skinuo zaštitnu masku.

***

U Kazneno-popravom zavodu u Pančevu 400 zatvorenika odreklo se jednog kuvanog i dva suva obroka u korist korisnika Gerontološkog centra u tom gradu. Prethodno se 4.280 osuđenika u zavodima u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Zabeli i Novom Sadu odreklo jednog suvog obroka u korist socijalno najugroženijh tokom krize. Bravo!

11. april

Prva konferencija za medije kriznog štaba bez prisustva novinara. Ako je istina prva žrtva rata, a mi smo u ratu protiv korone, da li su novinari kolateralna šteta, pita uvodničar „Vašington posta” navodeći primere da i autoritarni režimi i demokratske vlasti ograničavaju informacije, kriminalizuju profesionalno izveštavanje i uznemiravaju reportere.

Kina se od početka držala dogme da je kontrola informacija neophodna da se zaustavi epidemija. Korona je napredovala, neki novinari su nestali. „Nepatriotsko ponašanje” pojedinih novinara, ponavljaju vlastodršci od Indije, preko Irana i Egipta, do Rusije, Turske i Mađarske. Sve do Amerike.

Srpska vlast se prisetila starog pravila naše profesije koje kaže da pitanja nekada vrede više nego odgovori. Od sada će se u kabinetskom miru napraviti trijaža pitanja. Nepodobna neće dospeti do javnosti. „Izbacivanje politike.” Nema potpitanja. Kolosalna opstrukcija novinarske profesije. Autoritarna mera providno pravdana brigom za bezbednost novinara.

Lekari kažu da procenjuju da novinari u Palati „Srbija” nisu bili ugroženi. Vlast tvrdi da je odluka doneta na preporuku struke. Niko ne preuzima odgovornost. Mimikrija.

Odluka je manifestacija straha vlasti koja je javnosti obećavala „punu istinu”. Dokle disciplinovanje? Virus ne poznaje granice, a odgovara se podizanjem barijera.

Ovo je vreme koje ne trpi podelu na medijske „prijatelje” i „neprijatelje”, na lekare koje treba odlikovati ili kazniti. Nije ovo vreme za političke patrone pandemije, ponajmanje cenzore pandemije. Okretanje jednih protiv drugih u vremenima požara nije samo beskorisno, već i opasno. U želji da sačuva sebe, vlast obara sopstveni rejting. Ako virus neće da normalizuje našu političku konverzaciju, ko će?

12. april

Korona ne pravi razliku između gregorijanskog i julijanskog kalendara. Katolički vernici, njih 1,4 milijarde, odazvali su se pozivu crkve i Uskrs obeležili bez odlazaka na mise.

13. april

Arhijerejski Sinod SPC zatražio je od državnog vrha da odobri privremeni prekid zabrane kretanja na Uskrs, kako bi pravoslavni hrišćani koji nisu u samoizolaciji mogli da učestvuju na liturgiji. Zar nisu gledali kako je protekao katolički Uskrs? Duhovni dobitak od pet sati rizikuje uništavanje nedelja strpljivog samoodricanja. Ne razumem. Bilo bi bolje da je crkva kupila barem jedan respirator umesto da se diči „donacijom” crkvene štampe po tri velika prihvatna centra.

14. april

Ne verujem da je neko ko je navikao na vojničku disciplinu tako osetljiv na kritike javnosti (koje nisam primetio) i zbog toga najavio da napušta krizni štab. Biće da dr Predraga Kona nisu hteli da poslušaju da se ne usliši predlog Sinoda za koji epidemiolog kaže da „negira” sve dosadašnje pokušaje da se spase život. Glavnokomandujući mora da preseče: da li će poslušati savet potpukovnika koji nije hteo da popusti zbog struke, ili molbu SPC, čiji je patrijarh popustio pred crkvenim konzervativnim tradicionalistima.

15. april

U Južnoj Koreji održani su prvi izbori na svetu u vremenima korone. Uspešno liderstvo u vremenima haosa ojačalo je šanse vladajuće stranke. Da li izbori utiču na predsednika Srbije da najavljuje ukidanje vanrednih mera krajem aprila ili u maju, uveren da će kapitalisati na menadžmentu krize? Bilo kakve izborne kalkulacije ili otvaranje privrede ne smeju da utiču na odluku. Dvosekli mač.