Није време за политичке патроне пандемије

7. април

Британски лекари предложили су извесном броју старијих пацијената који болују од тешких болести да ставе потпис на документ којим се одричу права на реанимацију у случају да оболе и од короне. Здравствене власти Каталоније препоручиле су медицинским тимовима да престану да на респираторе стављају лица старија од 80 година и да тешко оболелима од вируса допусте да умру код куће. Какав морални притисак на лекаре! Одређивати ко ће да живи, а ко да умре. Сурова еутаназија.

8. април

Америчке осигуравајуће куће одлучиле су да власницима полиса за аутомобиле врате 15 одсто премије – јер се због короне мање вози. Наше возаче тешко да ће тако нешто да снађе.

9. април

Да ли су „задругари” са Пинка и „фармери” са Хепија нека посебна заштићена врста? Вирус се пробио до америчког и француског носача авиона, а да ли за њих не треба да важе строга правила као и за друге? Ако је по оној „народу хлеба и игара”, онда је ово ван сваке памети.

10. април

Полицијски час од 60 сати. Најдужи на свету. Биће да појединци на доњим лествицама друштвене свести призивају кнуту пошто само језик репресије може да их дисциплинује. Зар ће и овде морати да заварују улазна врата кућа да људи не би излазили, као у Кини? Већински свесни плаћају цену мањински неодговорних да би се спречио сценарио вита амара, горког живота. Ваљда ће се и они с „посебним потребама” призвати памети. Нису довољне само мере репресије. Неопходно је и јавно морално жигосање, по имену и презимену. Они су то заслужили.

Председник у истом дану с великом камарилом, истина под маскама, обилази Ниш. Зашто дисциплину крше они који на њу позивају? Шеф чешког Централног кризног штаба, министар унутрашњих послова, јавно се извинио и одмах уплатио прописану казну од око 400 евра због тога што је током видео-седнице кризног штаба са лица скинуо заштитну маску.

***

У Казнено-поправом заводу у Панчеву 400 затвореника одрекло се једног куваног и два сува оброка у корист корисника Геронтолошког центра у том граду. Претходно се 4.280 осуђеника у заводима у Сремској Митровици, Нишу, Забели и Новом Саду одрекло једног сувог оброка у корист социјално најугроженијх током кризе. Браво!

11. април

Прва конференција за медије кризног штаба без присуства новинара. Ако је истина прва жртва рата, а ми смо у рату против короне, да ли су новинари колатерална штета, пита уводничар „Вашингтон поста” наводећи примере да и ауторитарни режими и демократске власти ограничавају информације, криминализују професионално извештавање и узнемиравају репортере.

Кина се од почетка држала догме да је контрола информација неопходна да се заустави епидемија. Корона је напредовала, неки новинари су нестали. „Непатриотско понашање” појединих новинара, понављају властодршци од Индије, преко Ирана и Египта, до Русије, Турске и Мађарске. Све до Америке.

Српска власт се присетила старог правила наше професије које каже да питања некада вреде више него одговори. Од сада ће се у кабинетском миру направити тријажа питања. Неподобна неће доспети до јавности. „Избацивање политике.” Нема потпитања. Колосална опструкција новинарске професије. Ауторитарна мера провидно правдана бригом за безбедност новинара.

Лекари кажу да процењују да новинари у Палати „Србија” нису били угрожени. Власт тврди да је одлука донета на препоруку струке. Нико не преузима одговорност. Мимикрија.

Одлука је манифестација страха власти која је јавности обећавала „пуну истину”. Докле дисциплиновање? Вирус не познаје границе, а одговара се подизањем баријера.

Ово је време које не трпи поделу на медијске „пријатеље” и „непријатеље”, на лекаре које треба одликовати или казнити. Није ово време за политичке патроне пандемије, понајмање цензоре пандемије. Окретање једних против других у временима пожара није само бескорисно, већ и опасно. У жељи да сачува себе, власт обара сопствени рејтинг. Ако вирус неће да нормализује нашу политичку конверзацију, ко ће?

12. април

Корона не прави разлику између грегоријанског и јулијанског календара. Католички верници, њих 1,4 милијарде, одазвали су се позиву цркве и Ускрс обележили без одлазака на мисе.

13. април

Архијерејски Синод СПЦ затражио је од државног врха да одобри привремени прекид забране кретања на Ускрс, како би православни хришћани који нису у самоизолацији могли да учествују на литургији. Зар нису гледали како је протекао католички Ускрс? Духовни добитак од пет сати ризикује уништавање недеља стрпљивог самоодрицања. Не разумем. Било би боље да је црква купила барем један респиратор уместо да се дичи „донацијом” црквене штампе по три велика прихватна центра.

14. април

Не верујем да је неко ко је навикао на војничку дисциплину тако осетљив на критике јавности (које нисам приметио) и због тога најавио да напушта кризни штаб. Биће да др Предрага Кона нису хтели да послушају да се не услиши предлог Синода за који епидемиолог каже да „негира” све досадашње покушаје да се спасе живот. Главнокомандујући мора да пресече: да ли ће послушати савет потпуковника који није хтео да попусти због струке, или молбу СПЦ, чији је патријарх попустио пред црквеним конзервативним традиционалистима.

15. април

У Јужној Кореји одржани су први избори на свету у временима короне. Успешно лидерство у временима хаоса ојачало је шансе владајуће странке. Да ли избори утичу на председника Србије да најављује укидање ванредних мера крајем априла или у мају, уверен да ће капиталисати на менаџменту кризе? Било какве изборне калкулације или отварање привреде не смеју да утичу на одлуку. Двосекли мач.