Visok pritisak ugrožava bubrege

Svaka četvrta osoba na dijalizi dobila je teško oštećenje bubrega ili poremećaj u radu bubrežne funkcije zbog lošeg lečenja visokog krvnog pritiska. Primarijus dr Stevan Pavlović, nefrolog sa Instituta za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije, na nedavnom skupu posvećenom najvećim nedoumicama u lečenju visokog krvnog pritiska, naglasio je koliko je važno dijagnostikovati arterijsku hipertenziju na vreme i držati bolest pod kontrolom, jer nelečena ostavlja nepopravljive posledice na mnoge organe, u prvom redu na bubrege.

Dr Pavlović je podsetio da je visok krvni pritisak prikrivena bolest i da je od ključnog značaja da se od svakog pacijenta prvo uzme detaljna istorija bolesti (anamneza).

– Nekada bolest bubrega izaziva hipertenziju, a ponekad nelečeni visok pritisak oštećuje bubrežno tkivo. Zato lekar mora pacijenta i više puta da pita šta je uzimao od lekova, jer ponekad čovek zaboravi, ali ponekad hoće i da prevari lekara. Tu su i ozbiljne hipertenzije izazvane kontraceptivnim tabletama, steroidima, ali i alkoholom – rekao je dr Pavlović, iznoseći primer pacijenta kojeg je dve godine „šetao” od specijaliste do specijaliste da bi se našao uzrok zdravstvenih tegoba, a pacijent je krio da je godinama uzimao nedozvoljena stimulativna sredstva, odnosno steroide.

Dr Pavlović je podsetio na značaj laboratorijske analize urina, za koji kaže da je „možda i važniji od laboratorijske analize krvi”. On insistira da se kod svakog pacijenta sa povišenim vrednostima krvnog pritiska uradi ultrazvučni pregled i laboratorijska analiza urina i time isključi problem sa bubrezima kao uzrok hipertenzije.

Dijagnoza arterijske hipertenzije postavlja se kada se izmere vrednosti krvnog pritiska od 140 sa 90 milimetara živinog stuba. Procena je da u Srbiji ima više od dva miliona stanovnika koji boluju od visokog krvnog pritiska. Visok krvni pritisak i bolesti srca i krvnih sudova su u Srbiji glavni uzrok smrti. Međutim, uprkos sve boljim lekovima, mnoštvu lekarskih saveta, kongresa i savetovanja, ali i pažnje, koja se i u medijima sve više posvećuje problemima sa visokim pritiskom, uspeh u smanjivanju broja obolelih izostaje. Zašto?

– Naši pacijenti nerado uzimaju lekove. Drugi razlog je da često ne uzimaju lek ako treba da plate participaciju za recept, a često će lek pre prihvatiti po savetu komšije nego od lekara. Na povećanje broja pacijenata sa visokim krvnim pritiskom utiču i tempo današnjeg života, borba za egzistenciju, stres i sve manje fizičke aktivnosti – odgovara docent dr Vesna Stojanov, kardiolog, koja radi u jedinici za dijagnostiku i lečenje arterijske hipertenzije u Kliničkom centru Srbije.  

Na prošlonedeljnom skupu posvećenom prevenciji i lečenju visokog krvnog pritiska, koji je organizovala farmaceutska kuća „Berlin-Hemi”, lekari su izneli desetinu primera pacijenata, sportista koji su zbog dopinga oštetili svoje srce, ali lekarima koji ih leče oni teško priznaju da su koristili nedozvoljena sredstva, nesvesni da time odmažu sebi.