Висок притисак угрожава бубреге

Свака четврта особа на дијализи добила је тешко оштећење бубрега или поремећај у раду бубрежне функције због лошег лечења високог крвног притиска. Примаријус др Стеван Павловић, нефролог са Института за урологију и нефрологију Клиничког центра Србије, на недавном скупу посвећеном највећим недоумицама у лечењу високог крвног притиска, нагласио је колико је важно дијагностиковати артеријску хипертензију на време и држати болест под контролом, јер нелечена оставља непоправљиве последице на многе органе, у првом реду на бубреге.

Др Павловић је подсетио да је висок крвни притисак прикривена болест и да је од кључног значаја да се од сваког пацијента прво узме детаљна историја болести (анамнеза).

– Некада болест бубрега изазива хипертензију, а понекад нелечени висок притисак оштећује бубрежно ткиво. Зато лекар мора пацијента и више пута да пита шта је узимао од лекова, јер понекад човек заборави, али понекад хоће и да превари лекара. Ту су и озбиљне хипертензије изазване контрацептивним таблетама, стероидима, али и алкохолом – рекао је др Павловић, износећи пример пацијента којег је две године „шетао” од специјалисте до специјалисте да би се нашао узрок здравствених тегоба, а пацијент је крио да је годинама узимао недозвољена стимулативна средства, односно стероиде.

Др Павловић је подсетио на значај лабораторијске анализе урина, за који каже да је „можда и важнији од лабораторијске анализе крви”. Он инсистира да се код сваког пацијента са повишеним вредностима крвног притиска уради ултразвучни преглед и лабораторијска анализа урина и тиме искључи проблем са бубрезима као узрок хипертензије.

Дијагноза артеријске хипертензије поставља се када се измере вредности крвног притиска од 140 са 90 милиметара живиног стуба. Процена је да у Србији има више од два милиона становника који болују од високог крвног притиска. Висок крвни притисак и болести срца и крвних судова су у Србији главни узрок смрти. Међутим, упркос све бољим лековима, мноштву лекарских савета, конгреса и саветовања, али и пажње, која се и у медијима све више посвећује проблемима са високим притиском, успех у смањивању броја оболелих изостаје. Зашто?

– Наши пацијенти нерадо узимају лекове. Други разлог је да често не узимају лек ако треба да плате партиципацију за рецепт, а често ће лек пре прихватити по савету комшије него од лекара. На повећање броја пацијената са високим крвним притиском утичу и темпо данашњег живота, борба за егзистенцију, стрес и све мање физичке активности – одговара доцент др Весна Стојанов, кардиолог, која ради у јединици за дијагностику и лечење артеријске хипертензије у Клиничком центру Србије.  

На прошлонедељном скупу посвећеном превенцији и лечењу високог крвног притиска, који је организовала фармацеутска кућа „Берлин-Хеми”, лекари су изнели десетину примера пацијената, спортиста који су због допинга оштетили своје срце, али лекарима који их лече они тешко признају да су користили недозвољена средства, несвесни да тиме одмажу себи.