Vreme čišćenja

Likovni umetnici navikli su na stvaranje u osami te većini izolacija ne pada teško. Teška je, međutim, kriza izazvana virusom korona. Sva dešavanja rezultirala su gubljenjem gotovo svih poslova što je umetnike, pogotovo slobodne, dovelo do ruba egzistencije. Utešno je to što su sva umetnička udruženja zajedno uputila apel državi za pomoć. Nadam se da će stići. Pažljivo slušam predsednika, rekao je da novca ima, kaže u razgovoru za „Politiku” Vukica Mikača, umetnički fotograf, dobro poznata po snimcima naših slavnih ličnosti iz sveta kulture, upečatljivim fotografskim analizama njihovih karaktera, često objavljivanim i izlaganim na postavkama koje su nam pričinjavale mnogo zadovoljstva.

– Kad dođu ovakvi vanredni dani, kad je bombardovanje, kad je ratno stanje, među prvima stradaju kultura i umetnici. Oni nisu fudbaleri i tajkuni, nemaju zalihe. Mnogi su imali dilemu da li u izolaciji da vajaju, slikaju, peku keramiku, da kupe glinu, boju, glazuru ili još neki džak krompira... I tako celog života. Borba! – dodaje Mikača koja je svoje radove izlagala u Beogradu, Njujorku, Rimu, Cirihu, Lionu, Solunu, Atini...

U maju je trebalo da ima izložbu u Torontu i da učestvuje na festivalu fotografije u Otavi, ali je zbog pandemije virusa korona sve odloženo. Umesto toga, i ona je, kao i mnogi drugi, u kućnoj izolaciji, a u ovoj delikatnoj situaciji, kaže, razgovara sa sobom, sagledava šta je sve u karijeri uradila, da li je moglo bolje, da li je pametno to što je slobodan umetnik, da li je učinila svet boljim.

– Verovatno da, kao i većina umetnika. Ne znam nijednog umetnika na svetu da je počeo rat, smislio neko zlo da naudi čovečanstvu. Opet, da bi neko primetio da je umetnik prisutan, moraš da vrištiš, da se isečeš, da krvariš, da ležiš na ledu, da uzmeš ogroman honorar, pametno, da te vide da si tu! Marina Abramović je proročanski svoju retrospektivu nazvala „Čistač”. Evo, došao je da počisti planetu. Nema automobila, iščistio se vazduh, ljudi su po gradovima prodisali. Nadam se da će i zli, bahati ljudi shvatiti da treba da se pročiste. Da nas ne povuku sve u propast. Do tada bodrimo majke i očeve od osamdesetak godina da ostanu u kući jer oni su ti koji od svojih penzija izdržavaju svoju decu, slobodne umetnike od 30 do 55 godina – dodaje umetnica fotografije, čiji su radovi u kolekcijama Muzeja primenjene umetnosti, Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, UDUSA...

Naša sagovornica vreme u kojem živimo opisuje ovako:

– Ovo su dani strepnje, borbe, iščekivanja, svakodnevnih vesti o smrti, neverice, zajedništva, preispitivanja, solidarnosti, strpljenja, divljenja, brige, čuđenja, prijateljstva, sumnje, saosećanja, discipline, izolacije... Sve ovo osećam i sama i nameću se pitanja. Koliko dugo će ovo trajati? Šta posle? Šta će biti s nama? Šta će biti s planetom? Očigledno je da se ona pobunila protiv bahatih, sebičnih, besvesnih ljudi, koji je truju i razaraju svaki dan. Čovek je sebi neprijatelj.

Mikača naglašava i to da smo se mi ovde i čitav svet našli neočekivano (ili očekivano?) u istoj nesreći, svetskoj mega-havariji izazvanoj nečim tako sićušnim kao što je virus korona. To je, kaže, moć koja obara ljude, zatvara granice, spušta avione, zbunjuje lekare i državnike, ruši sisteme, guši kulturu, preti, izoluje, zatvara čovečanstvo u kuće. Ona posebno aplaudira junacima naših dana – lekarima i medicinskom osoblju !

– Aplaudiram im svako veče. Našima i onima u napaćenoj Italiji, Španiji, Njujorku... Junaci naših budućih dana, kad borba s virusom utihne, biće psihijatri i umetnici. Da bismo bili ljudi, nije dovoljno samo nahraniti telo. Potreban nam je i odlazak u galeriju među slike i skulpture, potrebno nam je pesničko veče, pozorište i živa reč, miris kostima i scenografije, potrebni su nam balet, opera, filharmonija, koncert, glas, pesma... Potreban nam je lekar za dušu. Umetnik. Važan kao i lekar za telo.