Nemačka se naoružava

BON - Nijedna druga vodeća zemlja sveta nije toliko povećala izdvajanja za vojsku kao Nemačka, pokazuju podaci Instituta za mirovna istraživanja SIPRI iz Stokholma, a daleko ispred svih su i dalje SAD i Kina, prenosi Dojče vele.

U svetu je 2019. godine rekordnih 1.917 milijardi američkih dolara potrošeno za naoružanje. To je najveća suma od 1988. godine, navedeno je u godišnjem izveštaju SIPRI. U poređenju sa 2018. godinom to je porast od 3,6 procenata. Istovremeno je reč i o najvećem godišnjem povećanju izdataka za naoružanje od 2010. godine.

Tome je doprinela i Nemačka, koja je 2019. za naoružanje izdvojila 10 odsto više novca nego godinu dana ranije. Tako snažan porast nije zabeležila ni jedna od 15 vodećih zemalja sveta. Berlin je prošle godine za vojsku izdvojio 49,3 milijardi američkih dolara. Maks Mučler iz bonskog Međunarodnog centru za konverziju istražuje pitanja naoružavanja na tom vodećem nemačkom institutu za mirovna istraživanja.

On ukazuje na diskusiju o NATO cilju od dva odsto. Naime, na NATO samitu u Velsu 2014. godine je odlučeno da sve zemlje članice tog vojnog saveza u roku od 10 godina treba da se približe tom cilju koji predviđa da izdvajanja za vojsku treba da iznose dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

„Još i pre Trampove administracije na Nemačku je vršen pritisak da poveća izdvajanja za vojsku. Taj pritisak sada pokazuje rezultate. Ipak mora da se kaže da su izdvajanja još uvek dosta daleko od ta dva procenta”, objašnjava Mučler.

Dijego Lopez da Silva iz instituta SIPRI smatra da veća nemačka izdvajanja imaju veze sa tim da se, kako navodi, „Rusija sve više doživljava kao pretnja”.

Sa vojnim izdacima od 65,1 milijarde dolara, Rusija je na četvrtom mestu u svetu. To je gotovo četiri odsto ruskog BDP. Poređenja radi, Nemačka je prošle godine za odbranu izdvojila 1,38 odsto BDP.

Lopez da Silva dodaje i da vlada u Berlinu nije jedina koja vidi opasnost od Rusije. Šest od vodećih 15 država sveta, koje najviše izdvajaju za naoružanje su članice NATO-a. Pored SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije tu su još Italija i Kanada. Ukoliko se njihovi izdaci zbroje dolazi se do skoro polovine svetskih izdataka za naoružanje.

Za Maksa Mučlera te brojke nisu iznenađenje: „Izdaci za vojsku se orijentišu na najcrnje scenarije”, kaže ovaj politolog.

Često su u javnosti u prvom planu bili ekonomski sukobi među državama. Ali u pozadini je uvek bila i pretnja od vojnog sukoba: „Kada je reč o napetoj situaciji između SAD i Kine, recimo ne znamo da li bi moglo da dođe i do oružanog sukoba. Ali vojske tih zemalja se pripremaju i na takav scenario i veoma su uspešne u svom lobiranju”.

Vojni izdaci dve super sile su i u najnovijem SIPRI izveštaju ponovo u prvom planu. SAD su 2019. za vojsku obezbedile 732 milijarde dolara, što je 38 odsto od ukupnih svetskih troškova za naoružanje.

Prema izveštaju instituta SIPRI, povećani izdaci SAD za vojsku imaju veze i sa Kinom. Ta zemlje je poslednjih godina najznačajnije povećala izdvajanje za odbranu.

Ona trenutno iznose 261 milijardu dolara, što je 14 odsto od izdvajanja u čitavom svetu. Time je Kina na drugom mestu, iza SAD. Od 1994. godine Peking ta izdvajanja konstantno povećava, a od 2010. godine ona su porasla 85 odsto.

Pored Kine, još jedna velika azijska sila je u vrhu liste. Indija je vojne izdatke 2019. godine povećala oko sedam odsto, što je ukupno 71,1 milijarda američkih dolara. Stručnjak za naoružanje instituta SIPRI, Simon Vezeman, smatra da je to pre svega vezano za geopolitičko okruženje.

„Napeta situacija sa susednim Pakistanom i Kinom glavni su razlozi zašto je indijska vlada tako drastično povećala izdvajanja za vojsku.”

U poređenju sa ogromnim iznosima „velikih igrača”, izdvajanja za vojsku u ostatku sveta su znatno manja. Zemlje Južne Amerike 2019. su izdvojile „samo” 53 milijarde dolara, a od toga više od polovine Brazil. Zemlje jugoistočne Azije zajedno su za naoružanje potrošile 41 milijardu dolara, a zemlje Afrike ukupno 42 milijarde dolara, prenosi Tanjug.