Vračar i vizantijski internet

Dani pred početak Sajma knjiga u Beogradu počinju već da se odbrojavaju, štamparije se zahuktavaju a najnovija dela izdavača već se pojavljuju u knjižarama. Beogradski "Stubovi kulture", izdavačka kuća koja je stvorila svoj "dream team" domaćih autora, veoma uvažavanih kod nas i u svetu, upravo su ovih dana objavili pet novih knjiga u svojoj dobro znanoj biblioteci "Minut" (zgodnoj za džep, za čitanje "za minut" i dugo pamćenje) od kojih su četiri napisali naši književnici.

Prva je "Vračar" Svetlane Velmar-Janković, dopunjeno izdanje u kojem se nalaze dve duže priče, jedna posvećena Petru Moleru a druga Vračaru. Svetlana Velmar-Janković naš je savremeni pisac koji je najverniji Beogradu. Hronike, nastale na dugom i strpljivom istraživanju dragocene su: njima promiču duhovi starog doba, osveženi najnovijom istorijom, i poručuju da je zaborav ono što ne smemo dopustiti sebi.

Radoslav Petković, romansijer i pripovedač, napisao je novi esej i dao mu naslov "Vizantijski internet". U uvodnim rečenicama pisac napominje da je ova knjiga kompletna tek kada se čita sa prethodnim esejističkim delom "O Mikelanđelu govoreći". I u jednom i u drugom eseju, međutim, niz istorijskih, književnih i filozofskih podataka isprepletano je tako da čitaocu ne samo obnavlja i nudi nova saznanja već i pruža mogućnost za maštovitu literarnu igru.

Radnja novog romana "Ludvig" Davida Albaharija odvija se u Beogradu i govori o dvojici pisaca koji su prijatelji još iz studentskih dana. Delo na fini, "albaharijevski" način preispituje i stavlja pod lupu to prijateljstvo u kojem se sadrži koliko vezanost dvojice muškaraca u profesionalnom i privatnom životu, toliko i konstantna nesigurnost, nelagoda i nepoverenje.

"Maske Sofije de Montenj" Gorana Milašinovića smeštene su na početak prošlog veka, u Zemun i Beograd, a glavna junakinja Sofija Avakumović priseća se svog života koji ju je, pre nego što će sesti na klupu na obali Dunava, iz Zemuna odveo do Ciriha… Sećanje? Između života i smrti, u lebdećem (ne)postojanju, pisac otkriva veliku Sofijinu tajnu i čitaocu predočava licemerje koje, bez obzira što se sve zbiva vek ranije, faktički večno prati ljudsko postojanje.

"Savršena noć za odlazak u Kinu" Dejvida Gilmora (prevod sa engleskog David Albahari) predstavlja nam jednog od najznačajnijih i najčitanijih kanadskih savremenih pisaca. Delo koje je pred nama je 2005. godine dobilo Guvernerovu nagradu za književnost, najvažnije književno priznanje u Kanadi. Roman počinje otmicom dečaka, policija je nemoćna, a otac kreće u potragu za sinom… Gilmor piše jasnim, savremenim jezikom, bez preteranog ulepšavanja stvarnosti u kojoj je otuđenost ljudi sve strašnije njeno ogledalo.