Врачар и византијски интернет

Дани пред почетак Сајма књига у Београду почињу већ да се одбројавају, штампарије се захуктавају а најновија дела издавача већ се појављују у књижарама. Београдски "Стубови културе", издавачка кућа која је створила свој "dream team" домаћих аутора, веома уважаваних код нас и у свету, управо су ових дана објавили пет нових књига у својој добро знаној библиотеци "Минут" (згодној за џеп, за читање "за минут" и дуго памћење) од којих су четири написали наши књижевници.

Прва је "Врачар" Светлане Велмар-Јанковић, допуњено издање у којем се налазе две дуже приче, једна посвећена Петру Молеру а друга Врачару. Светлана Велмар-Јанковић наш је савремени писац који је највернији Београду. Хронике, настале на дугом и стрпљивом истраживању драгоцене су: њима промичу духови старог доба, освежени најновијом историјом, и поручују да је заборав оно што не смемо допустити себи.

Радослав Петковић, романсијер и приповедач, написао је нови есеј и дао му наслов "Византијски интернет". У уводним реченицама писац напомиње да је ова књига комплетна тек када се чита са претходним есејистичким делом "О Микеланђелу говорећи". И у једном и у другом есеју, међутим, низ историјских, књижевних и филозофских података испреплетано је тако да читаоцу не само обнавља и нуди нова сазнања већ и пружа могућност за маштовиту литерарну игру.

Радња новог романа "Лудвиг" Давида Албахарија одвија се у Београду и говори о двојици писаца који су пријатељи још из студентских дана. Дело на фини, "албахаријевски" начин преиспитује и ставља под лупу то пријатељство у којем се садржи колико везаност двојице мушкараца у професионалном и приватном животу, толико и константна несигурност, нелагода и неповерење.

"Маске Софије де Монтењ" Горана Милашиновића смештене су на почетак прошлог века, у Земун и Београд, а главна јунакиња Софија Авакумовић присећа се свог живота који ју је, пре него што ће сести на клупу на обали Дунава, из Земуна одвео до Цириха… Сећање? Између живота и смрти, у лебдећем (не)постојању, писац открива велику Софијину тајну и читаоцу предочава лицемерје које, без обзира што се све збива век раније, фактички вечно прати људско постојање.

"Савршена ноћ за одлазак у Кину" Дејвида Гилмора (превод са енглеског Давид Албахари) представља нам једног од најзначајнијих и најчитанијих канадских савремених писаца. Дело које је пред нама је 2005. године добило Гувернерову награду за књижевност, најважније књижевно признање у Канади. Роман почиње отмицом дечака, полиција је немоћна, а отац креће у потрагу за сином… Гилмор пише јасним, савременим језиком, без претераног улепшавања стварности у којој је отуђеност људи све страшније њено огледало.