Crni dani za turističku sezonu

Neka se spremi da u more uđe broj 64! Šaljiva foto-montaža na temu kako ćemo letovati ove godine, čekajući da se na displeju suncobrana pojavi naš broj, nasmejala je korisnike društvenih mreža. Dok mnogi polako prihvataju činjenicu da će upoznavati lepote svoje zemlje, jer je preveliki rizik da u inostranstvu završe u karantinu ili bolnici, turistički radnici upozoravaju na kolaps sektora koji čini važnu okosnicu svetske ekonomije i u ukupnom bruto društvenom proizvodu učestvuje s više od deset odsto.

Kako spasti predstojeću sezonu goruće je pitanje u zemljama kojima ta grana čini mnogo veći deo BDP-a, poput Grčke, Italije, Španije i Portugalije, i koje zavise od stranih gostiju. Španci su kukali da u Barseloni i na Majorki ne može da se živi od turista, da bi se sada suočili s realnošću da će biti mnogo teže živeti bez njih. Na navalu su se žalili i stanovnici Amsterdama. Sada su se u karantinu neki suočili s činjenicom da uopšte nemaju komšije jer su se svi odselili da bi zaradili putem unosne šeme izdavanja „stan na dan”. „Nema komšija. Nema grada. Ako oduzmete turiste, nema ničega”, kaže za „Gardijan” Vouter Vanstiphot, holandski profesor dizajna.

Od turizma se u Španiju godišnje slivalo 200 milijardi evra, a ove godine su zbog blokade koja je počela sredinom marta otpisali celu sezonu od aprila do oktobra. Virusom najteže pogođena evropska zemlja pored Italije druga je omiljena svetska destinacija posle Francuske. Godišnje je poseti 83 miliona turista koji ostvare bar jedno noćenje, plus 41 milion koji dođu na dan iz Portugalije ili Francuske ili se iskrcaju s kruzera u Valensiji. Sada omiljenim evropskim destinacijama predstoji mračno leto, a ugroženi su i svi drugi koji od turista posredno profitiraju: kulturne ustanove, trgovinski sektor, restorateri... Čini se da će posebno teško biti pogođena industrija krstarenja, jer su plutajući hoteli tokom ove krize postajali inkubatori zaraze.

Video-konferencija ministara turizma EU u ponedeljak nije donela konkretniji odgovor kako oporaviti jedan od najteže pogođenih sektora koji predstavlja 10 posto evropskog BDP-a i obezbeđuje poslove za skoro 12 procenata zaposlenih. Pojedini ministri su tražili da turizam dobije prioritet u planu ekonomskog oporavka Unije. Hrvatski ministar turizma Gari Kapeli rekao je da mora da postoji zajednički plan izlaska iz krize izazvane pandemijom, koji bi između ostalog uključivao donošenje zajedničkog protokola putovanja i „zdravstvenog pasoša” koji bi važio za sve zemlje EU pri odlasku i dolasku turista. Kapeli kaže da je dogovor o saradnji moguć i bilateralnim putem tako što bi se zemlje međusobno dogovorile da otvore drumske i vazdušne turističke koridore, pošto se prethodno zadovolje bezbednosno-zdravstveni aspekti. Sličan dogovor se već pravi između između Hrvatske i Češke: putnici bi s lekarskom potvrdom dolazili na more, spasavajući sezonu Hrvatskoj kojoj turizam čini oko 20 odsto BDP-a, a prognozirani pad prihoda za ovu godinu je 75 odsto.

Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas upozorava da je evropsko takmičenje u tome ko će prvi omogućiti turistička putovanja vezano s neprihvatljivim rizicima i da bi moglo da ima negativne efekte u borbi protiv virusa. Podsetio je da je austrijski ski-centar bio rasadnik zaraze po celoj Evropi i da „Išigl ne sme da se ponovi”. Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen optimista je da će se naći pametna rešenja za letovanje posle pandemije koja će uključiti različite higijenske mere i fizičko distanciranje.

Policija u Amsterdamu kontroliše meru socijalnog distanciranja (Foto EPA-EFE/Jkoen Van Weel)

Svima je jasno da će odmori ove godine biti potpuno drugačiji nego obično i sasvim je moguće da će biti diskriminacije turista prema zemlji iz koje dolaze. Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg rekao je da će njegova zemlja veoma obazrivo postupati i da će s partnerskim zemljama i u tesnom kontaktu s Evropskom komisijom raditi na zajedničkom rešenju. Naveo je da dolaze u obzir samo one zemlje koje su u borbi protiv virusa korona odmakle onoliko koliko i Austrija i koje imaju nisku stopu infekcije kao što su Češka i Nemačka.

Prema analizi nemačkog Saveznog centra za turizam, Evropa će biti turistički blokirana do sredine maja ove godine, dok pesimističnija predviđanja govore kako će ovakvo stanje potrajati sve do kraja juna, kada će građani početi pomalo da putuju, ali unutar svojih država. Putovanje unutar granica EU u najoptimističnijoj verziji očekuju krajem marta 2021, dok se o punoj normalizaciji može govoriti tek kada budu dostupne vakcine.

Svetski savet za putovanja i turizam (WTTC) upozorio je da bi sektor putovanja i turizma mogao da izgubi sto miliona radnih mesta zbog pandemije. Na to je skrenuta pažnja ministrima G20 koji su se prošle sedmice okupili na virtuelnoj konferenciji, jer od ukupnog broja tri četvrtine tih mesta nestaće u 20 najrazvijenijih zemalja sveta. Ista analiza je pokazala da će gubitak za svetsku ekonomiju od turizma biti 2,7 biliona BDP-a (2.700 milijardi). Ova organizacija kaže da taj sektor predstavlja kičmu globalne ekonomije. Putovanja i turizam učestvuju u ukupnom globalnom BDP-u sa 10,3 odsto i zaslužni su za svako četvrto novo radno mesto. Poslednjih devet godina uzastopno taj sektor je beležio veću stopu rasta u odnosu na globalnu ekonomiju zbirno.

Brisel je procenio da mu je za spas potrebno 375 milijardi evra, 255 članicama za pomoć sektoru i još 120 da se direktno pomogne preduzetnicima i agencijama. Evropski komesar za zajedničko tržište Francuz Tjeri Breton naglasio je za oporavak EU potreban novi Maršalov plan, da su za oporavak i izgradnju snažnog evropskog turizma potrebni brzo delovanje, pragmatičnost i kreativnost, ali iznad svega solidarnost.

Francuski političari pozivaju građane da uživaju u lepotama svoje zemlje. Ministarka saobraćaja rekla je da nije vreme da se kupuju karte za drugi kraj planete. Strategija upoznaj svoju zemlju zbog brojnosti populacije najviše ide naruku Kini. Tamošnje agencije su se brzo prilagodile novonastaloj situaciji i za poslednji nacionalni praznik od 4. do 6. aprila priliv od kraćih putovanja unutar provincija bio je 1,16 milijardi dolara. Na Kinu se ugleda i Tajland, koji je takođe pretrpeo veliku štetu jer turizam čini 14 odsto BDP-a. Milion radnika u tom sektoru je ostalo bez posla, a poseta stranih turista je u martu bila 76 odsto manja nego prošle godine. U početku će akcenat biti na domaćim turistima, ali za ovu kao i za druge zemlje najvažnije je pitanje kada će se vratiti kineski turisti koji su od 2013. najbrojnija armija svetskih putnika. Na portalima koji prate turizam stručnjaci kažu da će se Kinezi, kada budu nastavili da putuju po svetu, u izboru odredišta rukovoditi geopolitikom, odnosno da će birati prijateljske zemlje koje tokom zdravstvene krize nisu ružno pričale o njima.