Црни дани за туристичку сезону

Нека се спреми да у море уђе број 64! Шаљива фото-монтажа на тему како ћемо летовати ове године, чекајући да се на дисплеју сунцобрана појави наш број, насмејала је кориснике друштвених мрежа. Док многи полако прихватају чињеницу да ће упознавати лепоте своје земље, јер је превелики ризик да у иностранству заврше у карантину или болници, туристички радници упозоравају на колапс сектора који чини важну окосницу светске економије и у укупном бруто друштвеном производу учествује с више од десет одсто.

Како спасти предстојећу сезону горуће је питање у земљама којима та грана чини много већи део БДП-а, попут Грчке, Италије, Шпаније и Португалије, и које зависе од страних гостију. Шпанци су кукали да у Барселони и на Мајорки не може да се живи од туриста, да би се сада суочили с реалношћу да ће бити много теже живети без њих. На навалу су се жалили и становници Амстердама. Сада су се у карантину неки суочили с чињеницом да уопште немају комшије јер су се сви одселили да би зарадили путем уносне шеме издавања „стан на дан”. „Нема комшија. Нема града. Ако одузмете туристе, нема ничега”, каже за „Гардијан” Воутер Ванстипхот, холандски професор дизајна.

Од туризма се у Шпанију годишње сливало 200 милијарди евра, а ове године су због блокаде која је почела средином марта отписали целу сезону од априла до октобра. Вирусом најтеже погођена европска земља поред Италије друга је омиљена светска дестинација после Француске. Годишње је посети 83 милиона туриста који остваре бар једно ноћење, плус 41 милион који дођу на дан из Португалије или Француске или се искрцају с крузера у Валенсији. Сада омиљеним европским дестинацијама предстоји мрачно лето, а угрожени су и сви други који од туриста посредно профитирају: културне установе, трговински сектор, ресторатери... Чини се да ће посебно тешко бити погођена индустрија крстарења, јер су плутајући хотели током ове кризе постајали инкубатори заразе.

Видео-конференција министара туризма ЕУ у понедељак није донела конкретнији одговор како опоравити један од најтеже погођених сектора који представља 10 посто европског БДП-а и обезбеђује послове за скоро 12 процената запослених. Поједини министри су тражили да туризам добије приоритет у плану економског опоравка Уније. Хрватски министар туризма Гари Капели рекао је да мора да постоји заједнички план изласка из кризе изазване пандемијом, који би између осталог укључивао доношење заједничког протокола путовања и „здравственог пасоша” који би важио за све земље ЕУ при одласку и доласку туриста. Kапели каже да је договор о сарадњи могућ и билатералним путем тако што би се земље међусобно договориле да отворе друмске и ваздушне туристичке коридоре, пошто се претходно задовоље безбедносно-здравствени аспекти. Сличан договор се већ прави између између Хрватске и Чешке: путници би с лекарском потврдом долазили на море, спасавајући сезону Хрватској којој туризам чини око 20 одсто БДП-а, а прогнозирани пад прихода за ову годину је 75 одсто.

Немачки министар спољних послова Хеико Мас упозорава да је европско такмичење у томе ко ће први омогућити туристичка путовања везано с неприхватљивим ризицима и да би могло да има негативне ефекте у борби против вируса. Подсетио је да је аустријски ски-центар био расадник заразе по целој Европи и да „Ишигл не сме да се понови”. Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен оптимиста је да ће се наћи паметна решења за летовање после пандемије која ће укључити различите хигијенске мере и физичко дистанцирање.

Полиција у Амстердаму контролише меру социјалног дистанцирања (Фото EPA-EFE/Jkoen Van Weel)

Свима је јасно да ће одмори ове године бити потпуно другачији него обично и сасвим је могуће да ће бити дискриминације туриста према земљи из које долазе. Министар спољних послова Аустрије Александер Шаленберг рекао је да ће његова земља веома обазриво поступати и да ће с партнерским земљама и у тесном контакту с Европском комисијом радити на заједничком решењу. Навео је да долазе у обзир само оне земље које су у борби против вируса корона одмакле онолико колико и Аустрија и које имају ниску стопу инфекције као што су Чешка и Немачка.

Према анализи немачког Савезног центра за туризам, Европа ће бити туристички блокирана до средине маја ове године, док песимистичнија предвиђања говоре како ће овакво стање потрајати све до краја јуна, када ће грађани почети помало да путују, али унутар својих држава. Путовање унутар граница ЕУ у најоптимистичнијој верзији очекују крајем марта 2021, док се о пуној нормализацији може говорити тек када буду доступне вакцине.

Светски савет за путовања и туризам (WTTC) упозорио је да би сектор путовања и туризма могао да изгуби сто милиона радних места због пандемије. На то је скренута пажња министрима Г20 који су се прошле седмице окупили на виртуелној конференцији, јер од укупног броја три четвртине тих места нестаће у 20 најразвијенијих земаља света. Иста анализа је показала да ће губитак за светску економију од туризма бити 2,7 билиона БДП-а (2.700 милијарди). Ова организација каже да тај сектор представља кичму глобалне економије. Путовања и туризам учествују у укупном глобалном БДП-у са 10,3 одсто и заслужни су за свако четврто ново радно место. Последњих девет година узастопно тај сектор је бележио већу стопу раста у односу на глобалну економију збирно.

Брисел је проценио да му је за спас потребно 375 милијарди евра, 255 чланицама за помоћ сектору и још 120 да се директно помогне предузетницима и агенцијама. Европски комесар за заједничко тржиште Француз Тјери Бретон нагласио је за опоравак ЕУ потребан нови Маршалов план, да су за опоравак и изградњу снажног европског туризма потребни брзо деловање, прагматичност и креативност, али изнад свега солидарност.

Француски политичари позивају грађане да уживају у лепотама своје земље. Министарка саобраћаја рекла је да није време да се купују карте за други крај планете. Стратегија упознај своју земљу због бројности популације највише иде наруку Кини. Тамошње агенције су се брзо прилагодиле новонасталој ситуацији и за последњи национални празник од 4. до 6. априла прилив од краћих путовања унутар провинција био је 1,16 милијарди долара. На Кину се угледа и Тајланд, који је такође претрпео велику штету јер туризам чини 14 одсто БДП-а. Милион радника у том сектору је остало без посла, а посета страних туриста је у марту била 76 одсто мања него прошле године. У почетку ће акценат бити на домаћим туристима, али за ову као и за друге земље најважније је питање када ће се вратити кинески туристи који су од 2013. најбројнија армија светских путника. На порталима који прате туризам стручњаци кажу да ће се Кинези, када буду наставили да путују по свету, у избору одредишта руководити геополитиком, односно да ће бирати пријатељске земље које током здравствене кризе нису ружно причале о њима.