Bez predsednikove čestitke za 1. maj

29. april

Iskreno sam impresioniran brzim reagovanjem i pokretanjem partijske mašinerije. Samo tri dana pošto su po mnogim mestima Srbije građani – bez upliva opozicije – pištaljkama i lupanjem o šerpe pravili „buku protiv diktature”, vlast je organizovala kontrabuku. Članovi, navijači i simpatizeri SNS-a organizovano su decibelima i bakljama iskazivali podršku svom predsedniku skandirajući protiv lidera Saveza za Srbiju. Zar za njih nije važila zabrana okupljanja? Hoće li biti zabrane izlaska na terase? Jedan aktivista je uzvratio otvorenim pismom i pozvao patrijarha Irineja da on i Srpska pravoslavna crkva „stanu na stranu pobunjenog naroda”. Postrojena u dve kolone, Srbija zbija redove. Ne sluti na dobro.

30. april

Beograd je dezinfikovao pa otvorio svoja 64 parka. Mnogi nisu koristili maske i rukavice, niti su poštovali preporučenu distancu. Uoči praznika predviđao se najduži policijski čas – 83 sata. Tako je govorio deo „struke”, ali zabrana kretanja je skraćena na 35 sati. Vlast je prihvatila da podgrejava iluziju da je opasnost prošla. „Pregled situacije” Reja Čarlsa, Stivija Vondera i Andree Bočelija. Svaki put kad se istorija ponovi, cena jako skače. Važi i za koronska vremena.

1. maj

Oni kojima je praznik namenjen nisu imali razloga da slave: najmanje 15.000 ljudi u Srbiji zbog korone je izgubilo posao. Trećina zaposlenih je morala da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Oko 40 odsto živi u velikom strahu od gubitka posla, što se koristi da se ljudi disciplinuju. Retki su depolitizovani sindikati koji štite radnička prava.

Vučić je ove godine uputio mnoge čestitke. Ne računam one stranim državnicima, ali spisak domaćih je obiman: pravoslavni Božić, Sretenje, prinove ministarki pravde i direktoru kancelarije za KiM, Dan žena, Uskrs beogradskom nadbiskupu, slavu pa Uskrs srpskom patrijarhu, 100 godina postojanja SD Radnički, Dan Vojske, sina Borisu Džonsonu. Danas se setio i da čestita rođendan čuvaru groblja na Zejtinliku. To što nije čestitao Praznik rada svojevrsna je poruka u vreme vanrednog stanja, kada stotine hiljada zaposlenih čine vanredne napore u borbi protiv pandemije. Neoprostivo.

2. maj

Od kako je krenula novim Putem svile, korona je za pet meseci porobila svet brže od Huna, efikasnije od Džingis-kana. Ostvarila je ono za šta su trgovcima bile neophodne decenije, a moreplovcima vekovi. Dovela je na granicu očaja lekare, političare i ekonomiste, ali je inspirisala – brzomisleće modne kreatore. „Guči” je još u januaru dizajnirao masku koju je na dodeli Gremija nosila američka pevačica Bili Ajliš. „Fendi” i „Marčelo Burlon” su očas prodali svoje kolekcije za 190, odnosno 70 evra po komadu. Posvećenici mode dobili su neočekivane asesoare u vremenima kad ulice liče na operacione sale. Koronašik.

3. maj

Danas je svetski Dan slobode štampe. Prvi koji mediji obeležavaju u uslovima pandemije koja je mnogima poslužila kao izgovor da dodatno ograniče njihove slobode. Mediji bi u traganju za činjenicama, suzbijanju dezinformacija i panike i razotkrivanju svih grešaka u ovim vremenima trebalo da budu jedan od najvažnijih saveznika zajedničkog fronta. Ali nisu. U Srbiji se politički sukob vlasti i opozicije kamuflažno prebacio na teren medija. „Đilasovci uz pomoć svojih medija vode specijalni rat. Peta kolona virusa”, piše jedan politički analitičar, sticajem prilika i kandidat za poslanika SNS-a. Slobodna reč ne oslobađa od odgovornosti. Profesionalci ne postavljaju „neprimerena” pitanja, ali previše je neprimerenih reagovanja političara koji pred novinarima otkrivaju sopstvenu nesigurnost. Da ne podsećam na ocene koje se godinama ponavljaju: težak položaj novinara i medijskih radnika, ugrožavanje slobode medija i prava građana na istinito, pravovremeno i sveobuhvatno informisanje. Tako čitave godine, a ne samo na ovaj dan.

4. maj

Lideri sveta obećali su 8,2 milijarde dolara za istraživanje, proizvodnju i distribuciju moguće vakcine za tretman kovida 19. Američki predsednik bio je uočljivo odsutan na skupu preko video-linka. Nije bilo ni Rusije. Kina se na sastanak koji je sazvala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uključila preko ambasadora u EU. Dobru vest uvek ima neko da kvari.

5. maj

Osećanju straha, neizvesnosti, zamora ili tuge pandemija je dodala još jednu brigu: biti praćen. Za samo nekoliko meseci, bez mnogo debate, desetine miliona vlasnika mobilnih telefona u najmanje 27 zemalja sveta stavljeno je na mere, često bez njihove saglasnosti. Sve zbog osnaživanja karantina i praćenja kretanja zaraze. Australija, Južna Koreja, Singapur, Indija,Turska, Izrael... Nužno zlo ili dugovečni upad u sferu lične privatnosti? Kako se srpske vlasti toga nisu setile? Verovatno (još) nemaju tu tehnologiju.

6. maj

Na prvoj konferenciji, 11. marta, proslavljeni pulomolog je građanke slao u šoping u Italiju, a predsednik se slatko smejao „najsmešnijem virusu”. Četiri dana kasnije šef države je saopštio da će „ono što nas čeka biti užasno”. Ne bi ni jedno ni drugo. Danas je ukinuto vanredno stanje. Izgleda da smo koronu preživeli, ostaje da preživimo nastavak ne manje zarazne predizborne kampanje.

***

SZO savetuje da zaštitne maske nose samo oni koji pokazuju simptome zaraze i njima najbliži, ali evidencija pokazuje da je oko 40 odsto slučajeva transmisija od ljudi bez simptoma. U više od 30 evropskih država nošenje maske je obavezno. Slabljenje restriktivnih mera propraćeno je apelima da pažnja ne popusti. Zašto maske ne bi bile neko vreme obavezne i u Srbiji?

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista