„Sivi dom” ulepšan umetnošću

Štićenici kruševačkog „sivog doma” odnedavno imaju samo jednu poruku – srećan kraj je moguć i mi smo ti koji ga stvaramo. Uverili su se u to dok su s Marinom Kovačević, direktorkom Instituta za performativne umetnosti i socijalni rad (CRI) i doktorantkinjom Fakulteta dramskih umetnosti, glumili Zevsa, Hada, Orfeja, Euridiku, Aresa i osmišljavali završetke mitova koji, u njihovom izvođenju, nisu bili tragični. Menjali su karaktere junaka, učili o životu, ispravljali sudbine s porukom kako biti bolji…

– Pozorišna predstava rađena sa štićenicima Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu „O bogovima, herojima i ostalim vitezovima” nastala je na radionicama kreativnog pisanja i izvedena je u Domu omladine Beograda. Štićenici su imali priliku da verbalizuju osećanja, pišu poeziju, da upoznaju grčke mitove, odaberu najinteresantnije za proučavanje i intervenišu na njivom sadržaju. Glumili su bogove Zevsa, Hada, Orfeja, Euridiku, Aresa i osmišljavali kraj koji u njihovom izvođenju više nije tragičan. Radionice kreativnog pisanja su im pružile mogućnost da ispolje maštu i osećanja, da utiču na mitove, osmišljavajući drugačiji kraj i to s porukom kako rešiti sukob između dobra i zla. Pored igranja kroz glumu, oni menjaju karaktere junaka, uče o životu, ispravljaju sudbine koje u njihovom izvođenju nisu tragične, što je poruka za njihov stvarni život – srećan kraj je moguć i mi ga kreiramo. Uporedo s radionicama kreativnog pisanja, u Domu su se održavale i radionice crtanja grafita i murala, kao i radionice rada sa psima iz azila „Šapa spasa” koji pripada ovoj ustanovi – kaže Kovačevićeva za „Politiku”.

Sve što je uradila sa štićenicima VPD, Kovačevićeva je pretočila u dokumentarni film „Šta se desilo sa onom malom devojkom” koji bi uskoro trebalo da bude premijerno prikazan. Ideja filma je, kako kaže, da se javnost upozna s inovativnim metodama rada s izuzetno osetljivom populacijom poput one u kruševačkom domu.

– Promenili smo imidž „sivog doma” koji odavno nije siv. Štićenici su muralima s motivima prirode oplemenili zidove doma kulture ove ustanove, a s njima je radio umetnik Bojan Vuković, uz bezrezervnu i izvanrednu podršku Službe za tretman ove ustanove. Maloletnici koji se nalaze u domu rade i sa psima, odnosno na njihovoj dresuri. Radi se o svetski najuspešnijem penološkom modelu resocijalizacije osuđenih lica koji je iz Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica, uz odobrenje i podršku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, uveden u Vaspitno-popravni dom u Kruševcu. Veoma sam zahvalna podršci Uprave ZIKS-a i Ministarstvu pravde, Misiji OEBS-a, delegaciji Evropske unije i nemačkoj nevladinoj organizacija „Help” koja od početka radi na implementiranju ovih ideja i prati unapređenje programa – navodi naša sagovornica.

Program kreativnog pisanja i radionice slikanja su dale odličan rezultat, pa je, kako kaže Kovačevićeva, ideja da se umetnošću, muralima i grafitima ulepšaju prostor i vreme i u drugim kazneno-popravnim zavodima u Srbiji.

Predstava sa štićenicima KPD nije jedina koju je Kovačevićeva uradila sa zatvorskom populacijom. Sa osuđenicima Okružnog zatvora u Beogradu, po delu Dostojevskog „Zapisi iz podzemlja”, napravila je predstavu „Zapisi iz ćelije broj 12”, takođe predstavu „Njena priča” sa osuđenicama iz ženskog zatvora, predstavu „Alan Ford” i mnogo drugih projekata s ovom populacijom. „Zapisi iz ćelije broj 12” su izvedeni 17 puta u najvećim srpskim kazneno-popravnim zavodima, ali i za javnost u Domu omladine.

– Po motivima iz predstave snimljen je istoimeni dokumentarni film koji je premijeru imao na međunarodnoj konferenciji u Njujorku u septembru 2016. godine. Film je posle premijere krenuo na turneju po američkim zatvorima, pa smo ga tokom 2017. i 2018. prikazali u federalnim zatvorima u Mičigenu, Kentakiju i Sen Kventinu, kao deo programa rehabilitacije za američke osuđenike. Na ovo sam jako ponosna. Pored toga što sam promovisala uspešne modele rada i tretman postupanja u srpskim zatvorima, u federalnim zatvorima u Sen Kventinu i Kentakiju sam bila edukantkinja njihovih uspešnih programa. Jedan od njih je resocijalizacija osuđenika uz pomoć pasa, kao jedan od svetski najboljih penoloških programa u razvijenim društvima. On se sprovodi u samo nekoliko američkih zatvora, poput onih u Sen Kventinu u Kaliforniji i svega tri zatvora u Evropi, od kojih je jedan KPZ Sremska Mitrovica. Ono što je sigurno najinteresantnije jeste što je zavod u Sremskoj Mitrovici jedini na svetu koji ima prihvatilište za pse u okviru zatvora i program kreativnog pisanja na ove teme. Ni u jednom pogledu ne nazadujemo za američkim zatvorima u poštovanju ljudskih prava. Oni imaju strožu hijerarhiju kazni a mi imamo humaniji pristup – zaključuje Kovačevićeva.

Komandna ljubav

U Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici prisutan je program resocijalizacije osuđenika pomoću pasa. O ovom projektu, Marina Kovačević je napravila dokumentarni film „Komanda ljubav” koji govori o vezi koju pas i osuđenik ostvaruju tokom izržavanja zatvorske kazne.