Centar za azil u Banji Koviljači

Banja Koviljača – Među brojnim objektima za smeštaj gostiju u Banji Koviljači, jedan je po svojoj nameni jedinstven u Srbiji: reč je o Centru za azil, prihvatilištu u kome borave nevoljnici sa različitih strana sveta, koji su se ovde obreli u pokušaju da se domognu zapadne Evrope ili Sjedinjenih Američkih Država i Kanade.

Iračanin Husein (20) nam kaže da sanja Ameriku. Ističe da je ovde lepo, ali želi da ode „preko bare” i tamo se skući.

– Poreklom sam Kurd, a iz Iraka sam pobegao od rata. Čekam papire da bih mogao da odem tamo gde ću naći posao i živeti normalno – priča nam ovaj mladić, uz molbu da ga ne fotografišemo.

Od fotoaparata se sklanja i Somalijac Musa (43) koji uživa status privremene zaštite UNHCR.

– Ne ide mi se ni u zapadnu Evropu ni i Ameriku, jer bih tamo bio građanin drugog reda. Ostao bih u Srbiji, sviđa mi se ovde – kaže Musa koji vreme provodi šetajući banjskim parkom i gledajući televizijski program, kao i većina stanara centra. Imaju satelitsku antenu, pa mogu da prate i iračku televiziju „Turksat”, i druge programe na arapskom jeziku. Svi kažu da im je ovde prijatno ali da im je Koviljača samo usputna stanica. Najviše je Kurda i Iračana, Somalijaca i Kubanaca je tek nekoliko. Ističu da su se na neizvesno putovanje u bolji život odlučili jer su u svojim otadžbinama proganjani po verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili političkoj osnovi, mada nije teško naslutiti da su u pozadini njihovog izbeglištva ekonomski razlozi.

Inače, zgrada u kojoj borave, a koju meštani zovu „Ujedinjene nacije”, udomljavala je početkom osamdesetih azilante iz zemalja istočne Evrope, koji su pokušavali da se domognu SAD. Deceniju kasnije, tu su smeštane izbeglice iz ratom zahvaćenih delova Jugoslavije. Objekat je 2007. renoviran, i od tada, na osnovu sporazuma Vlade Srbije, Komesarijata za izbeglice i UNHCR-a, služi sadašnjoj nameni.

Kako za nas list kaže Robert Lajsmajster, v.d upravnika Centra za azil u Banji Koviljači, od 1. novembra prošle godine kroz centar je prošlo 76 ljudi, među kojima je bilo i čitavih porodica sa decom.

– Raspolažemo kapacitetima za prihvat 80 osoba, a trenutno ih je ovde polovina od tog broja. Svi su pod zaštitom UNHCR-a i svi idu u treće zemlje. Srbija je u novembru prošle godine usvojila Zakon o azilu a od prvog aprila je trebalo da preuzme čitav sistem azila. To se još uvek nije desilo, i neizvesno je kada će, tako da troškove centra i dalje pokriva UNHCR. Po Zakonu o azilu, Srbija više neće biti usputna stanica na putu azilanata ka trećim zemljama a oni koje traže azil, mogu da ostanu u Srbiju ili da se vrate u svoje zemlje – kaže Lesmajster.