Центар за азил у Бањи Ковиљачи

Бања Ковиљача – Међу бројним објектима за смештај гостију у Бањи Ковиљачи, један је по својој намени јединствен у Србији: реч је о Центру за азил, прихватилишту у коме бораве невољници са различитих страна света, који су се овде обрели у покушају да се домогну западне Европе или Сједињених Америчких Држава и Канаде.

Ирачанин Хусеин (20) нам каже да сања Америку. Истиче да је овде лепо, али жели да оде „преко баре” и тамо се скући.

– Пореклом сам Курд, а из Ирака сам побегао од рата. Чекам папире да бих могао да одем тамо где ћу наћи посао и живети нормално – прича нам овај младић, уз молбу да га не фотографишемо.

Од фотоапарата се склања и Сомалијац Муса (43) који ужива статус привремене заштите УНХЦР.

– Не иде ми се ни у западну Европу ни и Америку, јер бих тамо био грађанин другог реда. Остао бих у Србији, свиђа ми се овде – каже Муса који време проводи шетајући бањским парком и гледајући телевизијски програм, као и већина станара центра. Имају сателитску антену, па могу да прате и ирачку телевизију „Турксат”, и друге програме на арапском језику. Сви кажу да им је овде пријатно али да им је Ковиљача само успутна станица. Највише је Курда и Ирачана, Сомалијаца и Кубанаца је тек неколико. Истичу да су се на неизвесно путовање у бољи живот одлучили јер су у својим отаџбинама прогањани по верској, националној, расној или политичкој основи, мада није тешко наслутити да су у позадини њиховог избеглиштва економски разлози.

Иначе, зграда у којој бораве, а коју мештани зову „Уједињене нације”, удомљавала је почетком осамдесетих азиланте из земаља источне Европе, који су покушавали да се домогну САД. Деценију касније, ту су смештане избеглице из ратом захваћених делова Југославије. Објекат је 2007. реновиран, и од тада, на основу споразума Владе Србије, Комесаријата за избеглице и УНХЦР-а, служи садашњој намени.

Како за нас лист каже Роберт Лајсмајстер, в.д управника Центра за азил у Бањи Ковиљачи, од 1. новембра прошле године кроз центар је прошло 76 људи, међу којима је било и читавих породица са децом.

– Располажемо капацитетима за прихват 80 особа, а тренутно их је овде половина од тог броја. Сви су под заштитом УНХЦР-а и сви иду у треће земље. Србија је у новембру прошле године усвојила Закон о азилу а од првог априла је требало да преузме читав систем азила. То се још увек није десило, и неизвесно је када ће, тако да трошкове центра и даље покрива УНХЦР. По Закону о азилу, Србија више неће бити успутна станица на путу азиланата ка трећим земљама а они које траже азил, могу да остану у Србију или да се врате у своје земље – каже Лесмајстер.