Nedostaje mi kontakt s kolegama i publikom

Muzika me je nosila i hranila od detinjstva, tako da nikada nisam bila sama. Muzika, poput vode, pravi kanaliće, i traži svoj put u svakoj situaciji, pa i u ovoj kada se planeta bori sa virusom korona, kaže pijanistkinja i profesorka klavira Jasmina Kulaglić. Ova Beograđanka, koja živi u Parizu, veruje u moć muzike, naročito u danima poput ovih, kada smo silom prilika isključeni iz uobičajenog životnog toka.

U francuskoj prestonici, koja je kao i mnoge druge poslednjih meseci utihnula zbog pretnje nevidljivog neprijatelja, umetnici su aktivirali unutrašnje stvaralačke snage. Kulaglićeva dobija pozive za virtuelne nastupe, a jedan takav uputio joj je i Festival „Kom Bah” , pa je publika mogla da je čuje 9. maja na Jutjub kanalu (koncert i dalje može da se poseti posredstvom linka https://www.youtube.com/channel/UC7ix-6kaYBh9uh3DaAK9Vow.) Na koncertu „Divota katastrofe” predstavila se sa šest dela, a učestvovao je i „Akos kvartet”, čelistkinja Sirijel Golan...

– U ovom programu predstavljaju se dela nastala u teškim trenucima, ali visokog i divnog muzičkog nivoa – objašnjava pijanistkinja, i dodaje da su to dela Mocarta, Betovena, Kačaturijana, Etvosa i našeg kompozitora Svetislava Božića. Podsećamo i na to da je Jasmina Kulaglić nedavno, za interpretaciju Božićevih kompozicija na kompakt-disku „Vizantijski mozaik”, dobila priznanje belgijskog muzičkog magazina „Kreščendo”. Ocene koje je izneo Karlo Šrajber, kolumnista magazina, preneli su mnogi svetski mediji, a on kaže:

„Ciklus, koji je Jasmina izvela na albumu `Vizantijski mozaik` čini devet kompozicija posvećenih pravoslavnim manastirima na Balkanu i odlična je mešavina inspirisana vizantijskim improvizacijama, ali i tradicionalnim srpskim pesmama.”

Ovaj poznavalac klasične muzike, priznaje da je oduševljen originalnošću, kojom kompozicije povezuju duhovnost Zapada i Istoka, a emocije su pokrenule „Metohijska pojanja”, „Poslednja ljubav u Carigradu” i „Konji svetog Marka”.

– Srećna sam što mi je pripalo ovo visoko i retko priznanje iz Belgije za kompakt-disk „Vizantijski mozaik” koji je snimljen u Švajcarskoj za međunarodnu diskografsku kuću „Naksos”. Taj disk ostvaruje jednu lepu saradnju sa kompozitorom Svetislavom Božićem, čije delo osećam duboko u srcu. Zato sam svom izdavaču predložila svetsku premijeru kompakt-diska, jer radim samo dela koja me duboko dotiču – poručuje Jasmina.

Ona napominje da trenutna situacija, koja je nametnula fizičku izolaciju, traži od muzičara da pronađu novi način izražavanja.

– U Francuskoj sve do 11. maja nismo mogli da izlazimo bez odobrenja, osim u izuzetnim situacijama. Ne postoji nikakva mogućnost za scensku umetnost. Zato su digitalni koncerti jedina veza sa publikom – naglašava pijanistkinja, i smatra, da to svakako nisu isti doživljaji kao u koncertnim dvoranama, ali izbor je ili ništa ne raditi ili pružiti priliku slušaocima da autore čuju posredstvom video-kamera.

Nedostaje joj kontakt s kolegama, studentima i prijateljima, ali se, prema njenim rečima, muzičari u ovakvim prilikama još više okreću unutrašnjim porivima i osluškuju stvaralačku intuiciju.

– Pijanista je, možda, više nego drugi instrumentalista, samostalan u radu, naročito dok sprema resital, pa zbog toga naš rad u ovim momentima nije mnogo izmenjen. Ono što nam nedostaje, to je što ne možemo da naše kreacije i emocije prenesemo do publike i da osetimo tu razmenu sa njom – priča Jasmina, verujući u skori povratak na scenu.

Otkako je pariski Konzervatorijum zatvoren, studentima časove drži onlajn i pominje studenta iz Beograda koji joj svakodnevno šalje video-zapise svojih radova, a vežbaju posredstvom skajpa. Naravno zvuk i relacija nisu isti kao tokom uobičajene nastave, ali može se napredovati.

Priseća se da je klavir u njen život ušao kada je imala pet godina. Prve časove imala je sa rođakom, koncertnom pijanistkinjom Zoricom Ćetković, a zatim u Muzičkoj školi „Mokranjac” sa češkom profesorkom Boženom Bandur. Paralelno sa muzičkom školom, pohađala je osmoletku u eksperimentalnom dvojezičnom odeljenju za učenje francuskog jezika. To je nastavila i u gimnaziji.

Diplomirala je kao student generacije na Fakultetu muzičke umetnosti, u klasi profesorke Mirjane Šuice. Usavršavanje je nastavila u Francuskoj. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda. Radila je sa priznatim umetnicima među kojima su Ivon Lefebir, Edit Fišer i Akiles Dele Vinje. Imala je sreću da upozna umetnike iz svih krajeva sveta i shvati koliko je muzika beskrajni univerzalni jezik i na koji način doprinosi spajanju nacija.

– Ta internacionalna strana me prati celog života. Moj prvi trio „Botticelli” nastao je između Njujorka i Pariza... I danas, kao profesor na Visokom muzičkom fakultetu (Pôle Supérieur de musique) u Parizu, u svojoj klasi pored studenata iz Francuske i Srbije, imam akademce iz Japana, Kine, Koreje, Argentine... Volim to mešanje nacija – kaže ona.

Pre tri godine osnovan je i njen „Trio boem”, prvo sa vijetnamskim solistom iz Francuskog nacionalnog orkestra, a sada sa Levom Maslovskim iz Rusije i Igorom Kiričenkom iz Ukrajine. Tri umetnika slovenskog porekla se spajaju u Parizu i kreiraju repertoare iz celog sveta.

– Naš novi kompakt-disk izašao je početkom 2019. godine u izdanju „Kaliop / Naksos” u Japanu, SAD, Engleskoj, Francuskoj, Belgiji... a digitalni u Srbiji – podseća Jasmina.

Njena velika želja je da ponovo svira u Beogradu, i nada se da će „Trio boem” biti pozvan povodom objavljivanja kompakt-diska čim prođe pandemija.

– Jake su vibracije rodnog grada, i to teško mogu iskazati rečima. Izuzetno je osećanje povezanosti, čak i na daljinu, ono talasa celim bićem – kaže na kraju Jasmina Kulaglić.