Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ: ЈАСМИНА КУЛАГЛИЋ, пијанисткиња

Недостаје ми контакт с колегама и публиком

Не постоји никаква могућност за сценску уметност. Зато су дигитални концерти једини начин да наступамо
Недостаје ми контакт с колегама и публиком
Јасмина Кулаглић (Фото: Lora Kortes)

Музика ме је носила и хранила од детињства, тако да никада нисам била сама. Музика, попут воде, прави каналиће, и тражи свој пут у свакој ситуацији, па и у овој када се планета бори са вирусом корона, каже пијанисткиња и професорка клавира Јасмина Кулаглић. Ова Београђанка, која живи у Паризу, верује у моћ музике, нарочито у данима попут ових, када смо силом прилика искључени из уобичајеног животног тока.

У француској престоници, која је као и многе друге последњих месеци утихнула због претње невидљивог непријатеља, уметници су активирали унутрашње стваралачке снаге. Кулаглићева добија позиве за виртуелне наступе, а један такав упутио јој је и Фестивал „Ком Бах” , па jе публика могла да је чује 9. маја на Јутјуб каналу (концерт и даље може да се посети посредством линка https://www.youtube.com/channel/UC7ix-6kaYBh9uh3DaAK9Vow.) На концерту „Дивота катастрофе” представила се са шест дела, а учествовао је и „Акос квартет”, челисткиња Сиријел Голан...

– У овом програму представљају се дела настала у тешким тренуцима, али високог и дивног музичког нивоа – објашњава пијанисткиња, и додаје да су то дела Моцарта, Бетовена, Качатуријана, Етвоса и нашег композитора Светислава Божића. Подсећамо и на то да је Јасмина Кулаглић недавно, за интерпретацију Божићевих композиција на компакт-диску „Византијски мозаик”, добила признање белгијског музичког магазина „Крешчендо”. Оцене које је изнео Карло Шрајбер, колумниста магазина, пренели су многи светски медији, а он каже:

„Циклус, који је Јасмина извела на албуму `Византијски мозаик` чини девет композиција посвећених православним манастирима на Балкану и одлична је мешавина инспирисана византијским импровизацијама, али и традиционалним српским песмама.”

Овај познавалац класичне музике, признаје да је одушевљен оригиналношћу, којом композиције повезују духовност Запада и Истока, а емоције су покренуле „Метохијска појања”, „Последња љубав у Цариграду” и „Коњи светог Марка”.

– Срећна сам што ми је припало ово високо и ретко признање из Белгије за компакт-диск „Византијски мозаик” који је снимљен у Швајцарској за међународну дискографску кућу „Наксос”. Тај диск остварује једну лепу сарадњу са композитором Светиславом Божићем, чије дело осећам дубоко у срцу. Зато сам свом издавачу предложила светску премијеру компакт-диска, јер радим само дела која ме дубоко дотичу – поручује Јасмина.

Она напомиње да тренутна ситуација, која је наметнула физичку изолацију, тражи од музичара да пронађу нови начин изражавања.

– У Француској све до 11. маја нисмо могли да излазимо без одобрења, осим у изузетним ситуацијама. Не постоји никаква могућност за сценску уметност. Зато су дигитални концерти једина веза са публиком – наглашава пијанисткиња, и сматра, да то свакако нису исти доживљаји као у концертним дворанама, али избор је или ништа не радити или пружити прилику слушаоцима да ауторе чују посредством видео-камера.

Недостаје јој контакт с колегама, студентима и пријатељима, али се, према њеним речима, музичари у оваквим приликама још више окрећу унутрашњим поривима и ослушкују стваралачку интуицију.

– Пијаниста је, можда, више него други инструменталиста, самосталан у раду, нарочито док спрема реситал, па због тога наш рад у овим моментима није много измењен. Оно што нам недостаје, то је што не можемо да наше креације и емоције пренесемо до публике и да осетимо ту размену са њом – прича Јасмина, верујући у скори повратак на сцену.

Откако је париски Конзерваторијум затворен, студентима часове држи онлајн и помиње студента из Београда који јој свакодневно шаље видео-записе својих радова, а вежбају посредством скајпа. Наравно звук и релација нису исти као током уобичајене наставе, али може се напредовати.

Присећа се да је клавир у њен живот ушао када је имала пет година. Прве часове имала је са рођаком, концертном пијанисткињом Зорицом Ћетковић, а затим у Музичкој школи „Мокрањац” са чешком професорком Боженом Бандур. Паралелно са музичком школом, похађала је осмолетку у експерименталном двојезичном одељењу за учење француског језика. То је наставила и у гимназији.

Дипломирала је као студент генерације на Факултету музичке уметности, у класи професорке Мирјане Шуице. Усавршавање је наставила у Француској. Добитник је Октобарске награде града Београда. Радила је са признатим уметницима међу којима су Ивон Лефебир, Едит Фишер и Акилес Деле Виње. Имала је срећу да упозна уметнике из свих крајева света и схвати колико је музика бескрајни универзални језик и на који начин доприноси спајању нација.

– Та интернационална страна ме прати целог живота. Мој први трио „Botticelli” настао је између Њујорка и Париза... И данас, као професор на Високом музичком факултету (Pôle Supérieur de musique) у Паризу, у својој класи поред студената из Француске и Србије, имам академце из Јапана, Кине, Кореје, Аргентине... Волим то мешање нација – каже она.

Пре три године основан је и њен „Трио боем”, прво са вијетнамским солистом из Француског националног оркестра, а сада са Левом Масловским из Русије и Игором Кириченком из Украјине. Три уметника словенског порекла се спајају у Паризу и креирају репертоаре из целог света.

– Наш нови компакт-диск изашао је почетком 2019. године у издању „Калиоп / Наксос” у Јапану, САД, Енглеској, Француској, Белгији... а дигитални у Србији – подсећа Јасмина.

Њена велика жеља је да поново свира у Београду, и нада се да ће „Трио боем” бити позван поводом објављивања компакт-диска чим прође пандемија.

– Јаке су вибрације родног града, и то тешко могу исказати речима. Изузетно је осећање повезаности, чак и на даљину, оно таласа целим бићем – каже на крају Јасмина Кулаглић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.