utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Perom na pergamentu ćirilici u čast

Изложба калиграфских радова на отвореном (Фотографије С. Јовичић)

Bajina Bašta – Manifestacija „Ćirilična baština” otvorena je preksinoć u Bajinoj Bašti u galeriji Ustanove „Kultura”, uz maske i mere zaštite u skladu s prilikama, a sadržaji su predstavljeni i u galeriji i na otvorenom, u šetačkoj zoni.

Na oba mesta postavljeni su kaligrafski radovi Dušana Mišića (Šabac) na pergamentu ispisani ćirilicom, savremeni umetnički put u našu davnu prošlost. Mišić, koji vodi školu kaligrafije u Sabornoj crkvi u Beogradu i koji u Bajinoj Bašti tokom trajanja manifestacije održava i javni čas kaligrafije na otvorenom za mlade i druge zanteresovane, u okviru svog ciklusa „Slika i reč” izložio je 20 radova. Sa ukrasnim ornamentima nalik srednjovekovnim, s tekstovima koji su molitve iz bogoslužbenih knjiga. Reč je o savremenom prikazu srednjovekovnog načina pisanja, umetničkoj odi našem nasleđu i dugom kulturnom trajanju.

Petar Petrović i Goran Volf
„Politika” prvi dobitnik „Ćirilične darovnice”
Prva dodela „Ćirilične darovnice”, novoustanovljene nagrade ove manifestacije, protekla je u znaku lista „Politika”, kojem je dodeljeno to priznanje. „Ustanova ’Kultura’ dodeljuje ’Ćiriličnu darovnicu’ dnevnom listu ’Politika’ za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma. Koristimo ćirilicu, čuvajmo svoje”, piše u ovom priznanju, koje je na svečanom otvaranju Petar Petrović, zamenik predsednika opštine Bajina Bašta,  uručio uredniku u „Politici” Goranu Volfu. Istovremeno, zahvalnica za doprinos ovoj manifestaciji dodeljena je novinaru Branku Pejoviću, dopisniku našeg lista iz Zlatiborskog okruga.Priznanja u vidu diploma ovom prilikom dodeljena su mladim učesnicima literarnog, likovnog i internet konkursa o negovanju ćirilice, od kojih su neki i sa Kosmeta.

 – U Srbiji je malo kaligrafa, žar u meni da istražujem i stvaram probudio je dodir sa stranicima jevanđelja i srednjevekovnim rukopisima. Moja životna želja je da se u Beogradu, kao što postoji galerija fresaka, otvori i galerija srednjovekovnih rukopisa – izjavio je Dušan Mišić.

Sa literarnog, likovnog i internet konkursa za mlade o ćirilici predstavljeni su najuspešniji radovi. „Da li bi naša književnost bila ovako razvijena da nemamo ćirilicu? Ne, ne bi. Naše pismo, naš jezik – naša Srbija... Negujmo srpski jezik i volimo našu ćirilicu, jer ona je osnov književnosti i postojanja”, napisala je Jovana Gajić, učenica sedmog razreda škole iz obližnje Rogačice i dobila prvu nagradu na jednom od konkursa.

Milovan Jezdić, direktor Ustanove „Kultura”, govoreći na otvaranju manifestacije podsetio je da je prošle godine ustanovljena „Ćirilična baština” dobila nagradu Ministarstva kulture „Kulturni obrazac godine”, te da je ova ustanova kao organizator preduzela sve kako bi se i u ovoj situaciji nastavila tradicija održavanja smotre.

Manifestacija se nastavlja programom poezije koju kazuju učenici i  multimedijalnim predavanjem Anđelke Petrović „Glagoljate li ćirilicu”, a danas je u manastiru Rača beseda i razgovor o našem vekovnom pismu.                                   

Komеntari1
a76e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Веома важна подршка животу српског писма кеје је, практично, сатрвено у јавности мудро осмишљеним паролама "равноправност писама" и "богатство двоазбучја". Манипуалција Србима и српским писмом која је започела систематски у време Новосаадсјког договора о српскохрватском/хрватскосрпском језику (1954) оваплотила се за ове деценије до данас убивши 90 одсто српске азбуке. Комунистичка власт је мудро довела Србе до самолатиничења, а без ранијих забрана ћирилице у окупацијама Срба.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja