Kad se drogiraju majka i sin

Leskovac – U Leskovcu, tokom prošle godine, od posledica drogiranja umrlo je osmoro mladih osoba koje su pokušavale da se izleče od ove smrtonosne zavisnosti. Broj žrtava je znatno veći, jer mnogi i ne pokušavaju da se leče ili se, zazirući od neposrednog okruženja, leče u drugim mestima.

Kako za „Politiku” ističe dr Tatjana Jovanović, načelnik službe za psihijatriju Opšte bolnice u Leskovcu, u 2007. godini ovde se lečilo oko 180 zavisnika, ali to nije realna brojka narkomana. U pitanju je samo broj onih koji su se javili na lečenje. Nažalost, kaže ona, narkomaniju pre prepozna sredina nego roditelji, što je simptom bolesti i same porodice.

„Najstariji pacijent bila je žena koja ima više od četrdeset godina, majka jednog zavisnika. Prosečna dužina lečenja je četrdesetak dana. Reč je uglavnom o mlađim osobama do 27 godina starosti. Na odeljenju imamo samo 24 postelje, ali se tu, pored korisnika opijata, leče i druga patološka stanja – alkoholizam, neuroze, granična stanja”, kaže naša sagovornica.

Iskorišćenost kapaciteta u prva tri meseca ove godine bila je 180 odsto. Prva pomisao bila je da u jednom krevetu leže dva pacijenta, ali dr Jovanović objašnjava da kod lečenja psihijatrijskih bolesnika postoji takozvana vikend terapija, odnosno pacijent kada mu je bolje boravi u kućnim uslovima, a zatim se vrati na odeljenje. Postoji parcijalna hospitalizacija, kada pacijent ostaje samo u prepodnevnim satima, i celodnevni boravak, kada se zadržava na odeljenju u slučaju da nije motivisan za lečenje ili nema adekvatnu psihosocijalnu podršku okruženja, pre svega porodice, koja je neophodna u lečenju.

– Lečenje zavisnika sastoji se iz primarne, sekundarne i tercijarne prevencije. Primarna podrazumeva preventivu i u tome imamo dobru saradnju sa nadležnima ustanovama u gradu. Sekundarna prevencija je ono čime se najviše bavimo, a to je lečenje zavisnika. Najčešće je reč o zavisnicima heroinskog tipa. Više od polovine njih su intravenski korisnici, što uključuje rizike od drugih krvnih patogena – hepatitisa tipa Ce i Be, a u poslednje vreme imali smo i tri nova slučaja obolevanja od side. U pitanju su veoma mladi ljudi. Tercijarna prevencija podrazumeva uključivanje bivšeg narkomana u širu socijalnu sredinu. To je u svetu najzastupljenije, ali je kod nas najteže. Naime, kod nas do posla i socijalnog angažmana teško dolaze i oni koji nemaju ovu vrstu problema – kaže dr Jovanović.

Na naše pitanje da li neko može da se odvikne od droge, ona odgovara:

–Može uz adekvatno lečenje i neophodnu podršku okoline. Ako zavisnik heroinskog tipa dve godine ne uzima drogu, uslovno ga smatramo izlečenim. Treba da ima podršku porodice, da izbegava staro društvo i da se uključi u društvene tokove. Imali smo takve slučajeve, ali smo imali i povratnike koji su, nažalost, okončali život predoziranjem.

Zanimljivo je takođe da ne postoji stereotipna socio-psihološka lična karta narkomana, za razliku od sedamdesetih godina prošlog veka kada je narkomanija dovođena u vezu sa hipi-pokretom i posebnim načinom življenja. Sadašnji zavisnici su iz svih socijalnih slojeva, od siromašnih do bogatih porodica, od najnižeg stepena obrazovanja do fakultetski obrazovanih ljudi, ima ih iz kompletnih i iz razvedenih porodica.