Кад се дрогирају мајка и син

Лесковац – У Лесковцу, током прошле године, од последица дрогирања умрло је осморо младих особа које су покушавале да се излече од ове смртоносне зависности. Број жртава је знатно већи, јер многи и не покушавају да се лече или се, зазирући од непосредног окружења, лече у другим местима.

Како за „Политику” истиче др Татјана Јовановић, начелник службе за психијатрију Опште болнице у Лесковцу, у 2007. години овде се лечило око 180 зависника, али то није реална бројка наркомана. У питању је само број оних који су се јавили на лечење. Нажалост, каже она, наркоманију пре препозна средина него родитељи, што је симптом болести и саме породице.

„Најстарији пацијент била је жена која има више од четрдесет година, мајка једног зависника. Просечна дужина лечења је четрдесетак дана. Реч је углавном о млађим особама до 27 година старости. На одељењу имамо само 24 постеље, али се ту, поред корисника опијата, лече и друга патолошка стања – алкохолизам, неурозе, гранична стања”, каже наша саговорница.

Искоришћеност капацитета у прва три месеца ове године била је 180 одсто. Прва помисао била је да у једном кревету леже два пацијента, али др Јовановић објашњава да код лечења психијатријских болесника постоји такозвана викенд терапија, односно пацијент када му је боље борави у кућним условима, а затим се врати на одељење. Постоји парцијална хоспитализација, када пацијент остаје само у преподневним сатима, и целодневни боравак, када се задржава на одељењу у случају да није мотивисан за лечење или нема адекватну психосоцијалну подршку окружења, пре свега породице, која је неопходна у лечењу.

– Лечење зависника састоји се из примарне, секундарне и терцијарне превенције. Примарна подразумева превентиву и у томе имамо добру сарадњу са надлежнима установама у граду. Секундарна превенција је оно чиме се највише бавимо, а то је лечење зависника. Најчешће је реч о зависницима хероинског типа. Више од половине њих су интравенски корисници, што укључује ризике од других крвних патогена – хепатитиса типа Це и Бе, а у последње време имали смо и три нова случаја оболевања од сиде. У питању су веома млади људи. Терцијарна превенција подразумева укључивање бившег наркомана у ширу социјалну средину. То је у свету најзаступљеније, али је код нас најтеже. Наиме, код нас до посла и социјалног ангажмана тешко долазе и они који немају ову врсту проблема – каже др Јовановић.

На наше питање да ли неко може да се одвикне од дроге, она одговара:

–Може уз адекватно лечење и неопходну подршку околине. Ако зависник хероинског типа две године не узима дрогу, условно га сматрамо излеченим. Треба да има подршку породице, да избегава старо друштво и да се укључи у друштвене токове. Имали смо такве случајеве, али смо имали и повратнике који су, нажалост, окончали живот предозирањем.

Занимљиво је такође да не постоји стереотипна социо-психолошка лична карта наркомана, за разлику од седамдесетих година прошлог века када је наркоманија довођена у везу са хипи-покретом и посебним начином живљења. Садашњи зависници су из свих социјалних слојева, од сиромашних до богатих породица, од најнижег степена образовања до факултетски образованих људи, има их из комплетних и из разведених породица.