Istorijsko ne

Ovog leta navršava se šezdeset godina kako je na Vidovdan 1948. objavljena Rezolucija Informbiroa. Na sastanku u Bukureštu, pod Staljinovim pritiskom, istočnoevropske komunističke partije optužile su jugoslovenske komuniste sa Titom na čelu da vode nacionalističku i antisovjetsku politiku, da se priključuju zapadnim imperijalistima, da pripremaju obnovu kapitalizma. Staljin je verovao da će prosovjetske snage oboriti jugoslovensko rukovodstvo i omogućiti Sovjetskom Savezu da eksploatiše Jugoslaviju kao sve ostale istočnoevropske zemlje. Dovoljno je da pomaknem mali prst pa da Tito padne, rekao je. Na kraju se pokazalo da ni planirane zavere ubacivanja agenata i atentatora, ni ekonomska blokada, ni pretnje invazijom i manevri oklopnih divizija na granicama neće biti dovoljni.

Staljinov propagandni pritisak sastojao se od optužbi i zahteva da se kroz potčinjavanje dokaže da one nisu tačne. Jugosloveni su se pokazali tvrdoglavi, inadžije, nedokazani.

Sovjetskom Savezu i njegovim istočnoevropskim satelitima najednom nije bilo dovoljan dokaz jugoslovenskog antifašizma to što je preko 300.000 Jugoslovena, većinom Srba, poginulo u borbi protiv Nemaca i Italijana. Ali sumnjičenja ne bi bilo da su Jugosloveni prihvatili eksploatatorske ugovore sa Sovjetskim Savezom.

Rušenje dva američka aviona koji su bez dozvole preletali našu teritoriju, ili pomoć grčkim partizanima koji su se borili protiv krajnjih desničara naoružanih od Amerikanaca i Engleza, nisu bili dovoljni dokazi da Jugoslavija ne prelazi u tabor imperijalista. Ali bi to po svoj prilici bili da se Jugosloveni nisu protivili da sovjetska obaveštajna služba neometano regrutuje jugoslovenske građane da budu špijuni.

Zaboravljeni su i 27. mart i ustanak 41, a Jugoslovenima je rečeno da nemaju većih zasluga od Rumuna ili Mađara koji su se u ratu borili na strani Nemačke. Verovatno bi se Staljin i njegova propagandna mašinerija sećali tih događaja da nisu stavljene primedbe na to što sovjetski stručnjaci imaju nekoliko puta veće plate od vodećih ministara i generala u Beogradu.

Beograd je u svojoj štampi objavio sve sovjetske optužbe a u Sovjetskom Savezu i Istočnoj Evropi nijedan tekst u kome se Jugosloveni brane od optužbi. Staljin je izveo logičan zaključak da u Beogradu nema ni najmanje demokratije, a da je na Istoku ima. 

Onaj ko se spremao za invaziju proglasio je sebe za miroljubivog internacionalistu, a onog ko se spremao na odbranu optužio je za agresivni nacionalizam.

I sve bi bilo mnogo lepše i lakše da samo staljinistička diktatura, ili tiranski režimi uopšte, stalno traže dokaze od malih zemalja. Međutim, teško ide i sa uveravanjem bogatih, stabilnih, demokratskih država.

Srbija je od dvehiljadite imala više predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora visokog demokratskog standarda. Na otimačinu Kosova reagovala je apelima na međunarodno pravo.

Izručili smo Hagu i sami osudili mnoge optužene ratne zločince. Razbili smo spregu tajnih službi i organizovanog kriminala. Nemamo političkih zatvorenika. Sloboda štampe nije bez mana ali one nisu ni veće ni drugačije od onih od kojih pati zapadna štampa. Iskreno se trudimo da sa susednim državama uspostavimo mirne i prijateljske odnose. Naša vojska nikome ne preti. Naše manjine ponekad se žale ali niko ne veruje da zavide srpskoj manjini na Kosovu ili u Hrvatskoj. Naši sportisti, posebno teniseri, ne samo što pobeđuju već se i ističu šarmom i fer-plejom. I preko dve trećine stanovništva redovno izražava svoje opredeljenje za Evropu.

A opet se traže neki novi dokazi, i opet nas optužuju da smo nedokazani.

Mladići i devojke koji ovog juna slave veliku maturu bili su desetogodišnjaci u vreme pada Miloševića, ali u očima mnogih moćnih i bogatih Evropljana još nisu građani jedne stvarno evropske zemlje pa samim tim ni pravi Evropljani. Upisaće se na fakultet kao mladi građani države koju ogroman broj Evropljana i Amerikanaca ne smatra stvarno demokratskom, stvarno proevropskom, stvarno prozapadnom.

Ako imamo prijatelja u svetu, nadati se da će dati sve od sebe da osamnaestogodišnjaci Srbije ne postanu još jedna izgubljena generacija.