Evropska unija pred Rubikonom

Evropska unija je suočena sa više izazova. Uzmimo samo tri. U tehnološkim i geopolitičkim okršajima između SAD i Kine, EU neće moći da ostane po strani. Virus korona je ostavio duboke rane u ekonomiji i u unutrašnjim onosima u EU. Dve bitne zemlje, Italija i Španija, bez pomoći EU bi se našle pred bankrotom. Tekuća pravna bitka između Suda pravde Evropske unije (SP) i Ustavnog suda Nemačke (USN) preti da zatruje odnose na relaciji EU‒Nemačka. Sukob ta dva suda dobro ilustruje narasle protivrečnosti i neusklađenosti u funkcionisanju EU.

Predmet tog pravnog spora je odluka USN od 5. maja 2020. da SP nije u duhu važećih propisa analizirao i pratio rad Evropske centralne banke (ECB), te da je ECB, sprovodeći Program kupovine duga javnog sektora (PSPP), od 2015. neproporcionalno koristila nekonvencionalne metode monetarne politike (kvantitativno omekšavanje, QE) u kupovini duga država članica i drugih dužničkih hartija na sekundarnom tržištu. USN stavlja naglasak na to da metode QE imaju i druge važne sektorske i regionalne implikacije, kao što imaju uticaj na akcionare, vlasnike nekretnina, štediše, poreske obveznike, što je sve uglavnom u nadležnosti članica EU. Ukoliko ECB ne bi pružila uverljive dokaze o opravanosti svojih mera, USN bi mogao naložiti Bundesbanci da istupi iz PSPP u kome ona učestvuje sa 28 odsto u kupovini dugova za račun ECB. Ovaj pravni spor je neizvestan. Sud pravde EU polazi od toga da on, shodno osnovnom aktu EU, ima isključivo pravo da ocenjuje rad ECB, dok USN smatra da EU nije država, te da njegove presude imaju veću pravnu snagu.  Pri tome, u Sporazumu o funkcionisanju EU (čl.121), te u Statutu evropskog sistema centralnih banaka (čl. 18) stoje norme koje se isključuju u pogledu prava centralnih banaka i ECB da kupuju dužničke hartije od vrednosti država članica EU. Time oba suda imaju svoje argumente.

U pozadini ovog pravnog spora stoji ozbiljniji problem. Uži krug kreatora EU nije ni imao nameru da do kraja osmisli ceo projekat EU. Oni su smatrali da je u početku dovoljno da imaju carinsku uniju, a posle centralnu banku (sa okrnjenim pravima) i jednu valutu za evrozonu (evro) pa da EU skladno funkcioniše. Međutim, u doba velikih kriza, kao što je ona iz 2008. i ova sada, javlja se problem. U nedostatku drugih stubova ekonomske politike, ECB je isturena u prve redove borbe da sama merama monetarne politike rešava brojne šokove i neravnoteže u funkcionisanju EU. Doduše, u EU postoji stabilizacioni fond i razni instrumenti kreditiranja, ali je njihovo korišćenje uslovljeno sprovođenjem rigoroznih zahteva na koje zemlje najčešće ne pristaju. EU nema izvorne i sigurne prihode pa da merama fiskalne politike, zajedno sa ECB, podnese teret rešavanja strukturnih i drugih ekonomskih neravnoteža. Zato je pravni spor između dva suda potencijalno dalekosežan, jer sudovi pravnim sredstvima pokušavaju da reše problem koji nije lako rešiti zbog nepostojanja bitnih institucija za funkcionisanje EU.

Napred navedeni problemi ne trpe duža odlaganja. Suviše dugo traju rasprave u EU o zajedničkom dugu zemalja EU, o evroobveznicama. Zemlje juga, uz Francusku, insistiraju na tome. Zemlje sa severa (četvorka štedljivih – Austrija, Švedska, Danska, Holandija) su protiv toga, tražeći da se putem kredita rešavaju teškoće zemalja EU, što je i Nemačka do sada podržavala. Međutim, sada je A. Merkel, kao ozbiljan državnik, prelomila i zajedno sa E. Makronom učinila istorijski potez u saniranju posledica korona krize. Dogovoreno je da Evropska komisija, u svoje ime, emituje obveznice u visini od 500 mlrd. evra, te da se taj dug vrati preko uvećanog budžeta EU. Deo tog novca u vidu grantova bi otišao Italiji i Španiji, a drugi deo u važne projekte u EU. Time je učinjen prvi korak da se pređe reka Rubikon. Za sada je izuzetno značajno to što u vladajućoj Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) izgleda preovlađuje podrška predlogu A. Merkel i E. Makrona.

Zašto je A. Merkel sada prelomila. Pre svega ulozi su za Nemačku i EU veoma veliki. Ekonomije Italije i Španije bi bez pomoći EU bile pred bankrotom. To bi pretilo opstanku EU, a time i gubljenju tržišta za najjače ekonomije. Troškovi zaduživanja ove dve zemlje na finansijskim tržištima bi bili nesnošljivi, dok su troškovi zaduživanja EU kao celine daleko povoljniji. Deo razloga je i u tome što su svojim predlogom Merkel i Makron hteli da skinu veliki teret sa leđa ECB u finansiranju sve većih potreba posrnulih ekonomija EU putem štampanja sve veće količine novca. Tim predlogom svakako će biti ublažen a verovatno i skinut sa dnevnog reda postojeći spor dva navedena suda, jer iščezava predmet spora. Bitno je i to da će Konferencija o budućnosti EU (koja je odložena zbog korone) biti nastavljena, gde bi gornji predlog mogao otvoriti prostor za konsolidaciju EU.  Ništa nisu manji ni geopolitički razlozi. U budućim tehnološkim i geopolitičkim okršajima između SAD i Kine smatra se da EU ne bi trebalo da bude nemi posmatrač, već da kroz tešnju saradnju i proces političke integracije u EU bude ravnopravan partner dve velike sile u rasporedu globalne ekonomske i političke moći. Ipak do toga put nije lak, pa ni osiguran.

Doktor ekonomskih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista