Jugoslavija – nastanak i nestanak

Nastanak Jugoslavije vezan za kraj Prvog svetskog rata i Parisku mirovnu konferenciju održanu od 18.01. do 28.06.1919. u versajskom dvorcu, poznat kao Versajski sporazum. Konferencija je radila u nekoliko komisija. Prvu su činile tzv. zemlje „opšteg interesa” SAD, Engleska, Francuska, Italija i Japan i one su uvek učestvovale u svim odlukama. U drugoj komisiji su bile zemlje „koje imaju lične interese”, Belgija, Rumunija, Srbija, Portugal, Kina, Nikaragva, Liberija i Haiti. Ove zemlje su da učestvuju u sastancima koji ih se direktno tiču a o tome raspravljaju zemlje „opšteg interesa”. Treba istaći da je 1914, početkom rata, SAD  imala vojsku i naoružanje na nivou Srbije tog vremena. SAD se uključila u rat poslednjih šest meseci sa 600.000 vojnika, kada su evropske zemlje bile iscrpljene od dugotrajnog rata. U kratkom vremenu izbačeno je iz stroja više od 350.000 američkih vojnika, zbog slabe obuke i neukog oficirskog kadra. Francuski generali su ironično govorili „američki vojnici ne umeju pravilno okrenuti pušku da bi pucali”!

Ipak, SAD je u toku rata dala evropskim zemljama velike kredite i od dužnika postali su poverilac i uverili se u isplativost rata, što će SAD postati trajno opredeljenje. Zbog svog ekonomskog položaja, SAD je bila dominantna sila na Versajskoj konferenciji. Evropske sile Engleska i Francuska su bile za očuvanje imperija a time i Austrougarske sa posebnim položajem Srbije u njoj. Nasuprot njima SAD ima izgrađenu platformu koju je 8. januara 1918. godine objavio predsednik SAD Vudro Vilson kao „14 tačaka” koje su ušle u istoriju i kao preokret američke spoljne politike a koji su osnov „novog svetskog poretka”.

Za nas je interesantna tačka 11 koja glasi „Oslobođenje teritorije Rumunije, Srbije i Crne Gore, Srbiji pružaju pouzdan pristup Jadranskom moru i garancije ne zavisnosti balkanskih zemalja”! Da bi stvorio ,,Jugoslovenski okvir ujedinjenja” regent Aleksandar je rasformirao Vardarsku diviziju i formirao Jugoslovensku u kojoj je bilo 11 dobrovoljaca Slovenaca i 180  ostrvskih Hrvata iz Amerike koji su činili četu „Zrinjski Frankopan”. Jugoslavija je bila pre svega projekt rešenja SAD kojim su razbili Austrougarsku ali i prihvatljivo rešenje za Srbe jer se našao državni oblik izvan moćnih imperija u kojima su živeli podeljeno. Dominantni položaj SAD za stvaranje Jugoslavije su podržavali Nikola Pašić, Mihailo Pupin, Jovan Cvijić, Vladika Nikolaj Velimirović između ostalih. Za rešenje srpskog pitanja van ponuđenog nije bilo drugog, pa zamerke i primedbe o ,,utapanju srpske državnosti” u Jugoslaviju i veza sa tragičnim događajima 1941. do 1945. svode se spekulacije i optužbe nekih ličnosti su bez osnova. Dolazak SAD u evropsku diplomatiju pokazao se kao nedorastao, što je najbolje okarakterisao francuski maršal Ferdinand Foš „Ovo nije mir, već primirje od 20 godina” što se pokazalo kao tačno da je to bila priprema Drugog svetskog rata. Tako je nastala Jugoslavija, a prestanak je pripreman u istoj državi. Majkl Čosudovski, osnivač „Global risrča” 07.04.2019. navodi da je „Odluka da se uništi Jugoslavija krajem prošlog veka doneta u Vašingtonu 1974. godine za vreme Ričarda Niksona, a krvavi deo posla su obavile zapadne službe na čelu sa CIA”, nadalje navodi „da je Reganova administracija 1981. razradila dokument o demontaži Jugoslavije, jer prema oceni Svetske banke i MMF-a ne treba da postoji uspešna socijalistička zemlja kao primer tržišne privrede”! I za nastanak i prestanak Jugoslavije zaslužne su SAD uz vešto korišćenje neraščišćenih odnosa iz prošlosti dva najveća jugoslovenska naroda.

Mitar Radonjić,
Novi Sad