Neke stvari će se možda zauvek promeniti

Život u Nemačkoj vraća se u uobičajene tokove. Prodavnice i muzeji su otvoreni, takođe i kafei i restorani, ali samo do deset uveče, dok je većina hotela i dalje zatvorena. Deca se vraćaju u škole, ali ne sva odjednom, a na putevima je veća gužva nego pre recimo mesec i po dana, mada i dalje manja nego obično.

Ovako Engleskinja Ketrin Hikli, koja već godinama živi i radi u Berlinu, inače vodeća svetska novinarka na polju umetničkih dela koja su opljačkali nacisti i autorka knjige „Minhensko skriveno umetničko blago”, opisuje dane posle karantina, navodeći da se ljudi i dalje drže na fizičkoj distanci. Ipak, kaže, dozvoljeno je da se sastaju male grupe ljudi, pa je tako za vreme vikenda i ona išla na planinarenje sa četvoro prijatelja.

Knjiga „Minhensko skriveno umetničko blago”, čiji je podnaslov „Hitlerov trgovac i njegovo tajno nasleđe”, objavljena inače i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Ksenije Todorović, govori o slučajno pronađenoj kolekciji umetničkih dela Hitlerovog saradnika Hildebranda Gurlita – strasnog kolekcionara i nespretnog zanesenjaka koji je sakupio 1.250 umetničkih dela – 2011. u stanu njegovog sina, među kojima su remek-dela Pikasa, Matisa, Renoara, Šagala, Kokoške... Ketrin Hikli je povodom ove knjige prošle godine bila u Beogradu i Novom Sadu. Godinu dana posle tog gostovanja, neočekivano ju je, kao i ceo svet, zadesila izolacija.

Sigurna je da su mnogi kreativni ljudi koristili to vreme za nove ideje, a ona se uglavnom bavila vestima.

– Iz svog doma u Kvedlingburgu, na padinama Harca, pisala sam o razarajućem uticaju virusa korona na umetnički svet i na tržište umetninama. To znači da sam i tada bila veoma zauzeta, kao i uvek, i da sam, kao i obično, radila od kuće. Glavna razlika je bila samoća. Obično budem napolju po Berlinu sa prijateljima ili zbog posla, posećujem muzeje, izložbe, sastanke, konferencije, večere, događaje itd. Ništa od ovoga se nije dešavalo u poslednje vreme, pa sam protekla gotovo tri meseca provela uglavnom potpuno sama, naravno uz mnoštvo digitalnih kontakata. Ipak mnogo sam pešačila u planinama tokom vikenda, vreme je ovde za to savršeno – priča Ketrin Hikli.

Dodaje da je u ovom periodu mnogo čitala, nadoknađujući propušteno. Pominje knjigu o Nebeskom disku iz Nebre, prvoj poznatoj predstavi neba, staroj oko 1600 godina, kao i roman Sali Runi „Normalni ljudi”, dirljivu priču o dvoje mladih koji odrastaju u istom gradu u Irskoj i osećaju kako ih konstantno guše veze koje ne razumeju u potpunosti.

Sigurna je da ima mnogo toga neispričanog o izolaciji, što će isplivati vremenom. Pominje da su neki ljudi veoma zabrinuti za svoju egzistenciju, ali i dodaje da generalno vlada mišljenje da se Nemačka dobro vlada sa pandemijom, broj smrtnih slučajeva je relativno nizak, a zdravstveni sistem može da se nosi sa time. Ljudi se uglavnom drže strogih pravila, što olakšava situaciju.

Ipak, smatra da vreme „posle karantina” neće biti vreme „posle korone”, odnosno da će morati da prođe izvestan period pre nego što se život vrati u normalu. Na to nas, kaže, na svakom koraku podsećaju i dezinfekciona sredstva za ruke izložena na javnim mestima: u kafićima, restoranima, prodavnicama i muzejima.

– Neke stvari će se možda zauvek promeniti. Mogu da zamislim, na primer, da će rad na daljinu postati mnogo više uobičajena stvar. Mnogi poslodavci su izgleda iznenađeni što njihovi poslovi mogu da se nastave potpuno normalno, a da celokupno osoblje radi od kuće. Nadam se da će ljudi početi da se pitaju zašto putuju svakog dana na posao, naročito u velikim gradovima poput Londona i Njujorka. Mogu da verujem i da će proći izvesno vreme pre nego što budemo leteli avionom u inostranstvo na odmor, možda ne pre iduće godine – dodaje Ketrin Hikli.

U ovom periodu, smatra ona, kada se ljudi suočavaju sa različitim problemima – neki se osećaju izolovano i usamljeno, drugi se pitaju kako će platiti troškove idućeg meseca, neki drugi se bore za život na intenzivnoj nezi – veoma je važno izaći napolje i uživati u proleću.

–  Trešnjin cvet nas podseća da su godišnja doba i drveća imuni na viruse i da se nisu promenili. A to pomaže – poručuje ona.