Idemo dalje, sa jednakom energijom

Dobitnica dve „Carice Teodore”, priznanja „Žanka Stokić”, „Pavle Vuisić”, „Zlatne arene”, Nušićeve nagrade za životno delo, pozorišna, filmska i televizijska glumica, reditelj, a nekada i članica grupe „Suncokret”, Gorica Popović, koju smo gledali u liku opake ali i pravične tetka Cvetane u seriji „Švindleri” (RTS 1), izjavila je pre godinu dana, posle gotovo pola veka rada: „Još sam gladna glume”.

Da li je ta žudnja pojačana u danima i sedmicama samovanja zbog pandemije?

– Žudnja se nije pojačala, a nije ni nestala. Ova pauza mi je dobrodošla, jer sam do proglašenja vanrednog stanja mnogo radila – kaže naša sagovornica. – Iskoristila sam vreme da pročitam divne knjige, odgledam propuštene filmove i serije, da se bavim svojim hobijima. Ali, sad sam se već uželela scene, publike, snimanja... Idemo dalje, sa jednakom energijom!

Jeste li bar jednom pomislili da se možda više nikada neće vratiti glumačkom poslu?

– Za vreme bombardovanja 1999. godine mislila sam da glumci više neće biti potrebni, da će se sve promeniti. Već sam razmišljala čime bih se ubuduće bavila. Ovog puta, sigurna sam da će se sve brzo vratiti u normalu. Pozorište je tako staro, preživelo je vekove i dokazalo vitalnost. Uvek će biti publike i glumaca. A to je dovoljno za umetnost.

Čime ste zaokupljeni ovih dana?

– Pripremam se za nastavak snimanja RTS-ove serije „Kaljave gume”. Korona nas je prekinula, a ovih dana nastavljamo gde smo stali. Snimanje će trajati dva meseca, u planu je i put u Ameriku, ako se tamo izbore sa korona situacijom. Osim toga, pripremam se za letnje nastupe na Kopaoniku i Zlatiboru, sa monodramom „Gospođa Milihbrot”. Tom prilikom ću napraviti i izložbe mojih radova u tekstilu i drvetu.

Nakon ove poslednje epizode „Švindlera”, u kojoj igrate Cvetanu, možete li sebi reći: „Zadovoljna sam kako sam odigrala ovu ulogu”?

– Da. Zadovoljna sam i serijom i svojom ulogom –tetka Cvetanom. Htela sam da uradim nešto što se razlikuje od mojih dosadašnjih uloga, probala da nešto promenim.

Nismo navikli na malom ekranu da budete opasna žena, na ivici kriminala. Gde biste svrstali ovu ulogu u bogatoj niski do sada odigranih?

– Cvetana je odlično napisan lik, sočan, višeznačan lik. Đorđe Milosavljević je sjajan scenarista, ima šta da se igra, što bi rekli mi glumci. Cvetana je i dobra i opasna, i bolećiva, i gruba, lukava i vešta životu u Palanci. Ima neku svoju pravdu i ponaša se u skladu s tim. Veoma je volim.

Usuđujete li se, posle toliko godina i nagrada, da barem pomislite: „Srećna sam”? Kako biste opisali sreću?

– Čovek nikad ne treba da se zanese i uljuljka. Iza ćoška može svašta da te sačeka. Ali, da, zadovoljna sam poslom, porodicom, zdravljem. Sreća je kad živiš u skladu sa svojim unutrašnjim bićem, sa svojim potrebama i svojim mogućnostima. I, trudim se da održim nivo radoznalosti i radosti u svemu što radim.

Priča se da ste napisali scenario za dokumentarnu seriju o Nušiću. Koju ste ulogu sebi namenili?

– Pre nekoliko godina napisala sam dokumentarnu seriju o Branislavu Nušiću, povodom godišnjice njegovog rođenja. Na to me je inspirisala Bi-Bi-Sijeva serija o Čarlsu Dikensu, koju je vodio veliki glumac Derek Džekobi. Ja bih vodila gledaoce kroz Nušićev život koji je bio izuzetno bogat, turbulentan i zanimljiv. Čitavog jednog leta bila sam zatrpana knjigama i podacima o našem velikom piscu i veoma sam uživala sklapajući uzbudljiv kaleidoskop njegovog života. Serija je prošla konkurs RTS-a, ali, nažalost, nije bilo sluha i para koje, uzgred, nisu bile velike da se ona snimi. Sada postoje indicije da bi moglo da dođe do realizacije projekta. Nušić to apsolutno zaslužuje.

Kada glumac odluči da zauvek napusti pozornicu, pozorišnu ili filmsku, šta tome prethodi?

– Glumac retko odluči da sasvim napusti scenu.To je ljubav koja ne slabi, i ne menja se. Barem je sa mnom taj slučaj. Ne verujem da ću se umoriti. Možda ću se prebaciti u manju brzinu, što je normalno s obzirom na godine i fizičku spremnost, ali ljubav ostaje. Trajno.

U izolaciji sam spremala neke specijalitete koje odavno nisam, a imam i jednu ideju za komad. Polako. I radosno. To jedino ima smisla.