Prodao kuću da bi snimio film

Novi Sad– „Prodao sam kuću da bi snimio film”, iskreno ističe američki reditelj Lens Hamer, autor filma „Balast” koji je prikazan u takmičarskom programu „Egzit Point” filmskog festivala Sinema siti u Novom Sadu.Hamer, nagrađen za režiju na Sandens filmskom festivalu, radnju filma smestio je u ruralnu sredinu gradske opštine Misisipi Delta gde statičnost života junaka biva poremećena samoubistvom.

Reditelji scenarista Hamer ističe da ne pravi razliku između pisanja scenarija, režiranja i montaže jer su to uzročno-posledični procesi, aproduciranje opisuje „frustrirajućim”. Međutim, to ga ne udaljava od filma, a iako arhitekta po vokaciji, odmalena je posvećen filmu.

– Veza između arhitekture i filma je u tome da ideju koja je intuitivna, bilo da je reč o zgradi ili filmskoj priči, transformišete u nešto realno, opipljivo. Važno je da od te rane faze ujedinite saradnike i ubedite ih da realizuju ono što ste zamislili, objašnjava Hamer koji je u Holivudu radio na specijalnim efektima u serijalu filmova o Betmenu i kao asistent scenografa u filmu „Čovek koji nije bio tamo” braće Koen.

– Rad u Holivudu je kao u fabrici, kao da ste vodoinstalater koji ide na teren i ima nekoliko popravki dnevno. Nisam mogao da se nosim sa takvim radom, da snimam samo ono što holivudski studiji odobre i što im odgovara. Holivudski producenti traže komedije ili spektakle, potrebne su im zvezde, a to mene ne interesuje i odustao sam. „Balast” je reakcija na holivudski tip filma i pokazuje da može da se snimi „neholivudski” film. On prenosi moju iskrenost i emocijuza kojom tragam – ne krije reditelj Hamer i apeluje da se treba udaljiti od Holivuda i biti nezavisan.

– Nisam Evropljanin, ali filmove snimam kao evropski reditelj. U Evropi je dozvoljeno da se prate instinkti, za tim tragam i zato evropski reditelji utiču na mene. Evropa raspolaže filmskim fondovima čijim povezivanjem autori mogu da snimaju. U Americi ne postoje fondovi, sve se svodi na odluke producenata koji nisu nastrojeni nezavisnom, autorskom filmu – objašnjava reditelj čiji je film prikazan na ovogodišnjem Berlinskom festivalu. Hamer smatra da nezavisni autori ireditelji autorskih filmova ne mogu bez festivala ida je taj odnos uzajaman.

Projekcije novosadskog filmskog festivala, pogotovu one na otvorenom, vrlo dobro su posećene. Reprizna, ponoćna projekcija filma „Nije kraj” Vinka Brešana bila je popunjena do poslednjeg mesta, mnogi gledaoci su stajali, i svi oni nisu štedeli dlanove kada se posle projekcije poklonio Predrag Vušović, koji u filmu tumači lik porno glumca. Živo je ovih noći i na Dunavskom keju, gde se i pod oblačnim i kišnim nebom prikazuju horor i animirani filmovi. Kao što se i očekivalo, projekcija filma „Prljavština i mudrost”, rediteljskog debija pop-zvezde Madone,naišla je na veliko interesovanje publike. Do poslednjeg mesta, publika je ispunila bioskop na otvorenom u Katoličkoj porti, a mnogi gledaoci se nisu stideli da glasno reaguju, smeju se, aplaudiraju, pa i zapevaju jedinu Madoninu pesmu „Erotika” koju je rediteljka koristila u filmu. Inače, glavnu ulogu u Madoninom filmu tumači Gogol Bordelo koji će sa bendom nastupiti na predstojećem Egzit festivalu.