Продао кућу да би снимио филм

Нови Сад– „Продао сам кућу да би снимио филм”, искрено истиче амерички редитељ Ленс Хамер, аутор филма „Баласт” који је приказан у такмичарском програму „Егзит Поинт” филмског фестивала Синема сити у Новом Саду.Хамер, награђен за режију на Санденс филмском фестивалу, радњу филма сместио је у руралну средину градске општине Мисисипи Делта где статичност живота јунака бива поремећена самоубиством.

Редитељи сценариста Хамер истиче да не прави разлику између писања сценарија, режирања и монтаже јер су то узрочно-последични процеси, апродуцирање описује „фрустрирајућим”. Међутим, то га не удаљава од филма, а иако архитекта по вокацији, одмалена је посвећен филму.

– Веза између архитектуре и филма је у томе да идеју која је интуитивна, било да је реч о згради или филмској причи, трансформишете у нешто реално, опипљиво. Важно је да од те ране фазе уједините сараднике и убедите их да реализују оно што сте замислили, објашњава Хамер који је у Холивуду радио на специјалним ефектима у серијалу филмова о Бетмену и као асистент сценографа у филму „Човек који није био тамо” браће Коен.

– Рад у Холивуду је као у фабрици, као да сте водоинсталатер који иде на терен и има неколико поправки дневно. Нисам могао да се носим са таквим радом, да снимам само оно што холивудски студији одобре и што им одговара. Холивудски продуценти траже комедије или спектакле, потребне су им звезде, а то мене не интересује и одустао сам. „Баласт” је реакција на холивудски тип филма и показује да може да се сними „нехоливудски” филм. Он преноси моју искреност и емоцијуза којом трагам – не крије редитељ Хамер и апелује да се треба удаљити од Холивуда и бити независан.

– Нисам Европљанин, али филмове снимам као европски редитељ. У Европи је дозвољено да се прате инстинкти, за тим трагам и зато европски редитељи утичу на мене. Европа располаже филмским фондовима чијим повезивањем аутори могу да снимају. У Америци не постоје фондови, све се своди на одлуке продуцената који нису настројени независном, ауторском филму – објашњава редитељ чији је филм приказан на овогодишњем Берлинском фестивалу. Хамер сматра да независни аутори иредитељи ауторских филмова не могу без фестивала ида је тај однос узајаман.

Пројекције новосадског филмског фестивала, поготову оне на отвореном, врло добро су посећене. Репризна, поноћна пројекција филма „Није крај” Винка Брешана била је попуњена до последњег места, многи гледаоци су стајали, и сви они нису штедели дланове када се после пројекције поклонио Предраг Вушовић, који у филму тумачи лик порно глумца. Живо је ових ноћи и на Дунавском кеју, где се и под облачним и кишним небом приказују хорор и анимирани филмови. Као што се и очекивало, пројекција филма „Прљавштина и мудрост”, редитељског дебија поп-звезде Мадоне,наишла је на велико интересовање публике. До последњег места, публика је испунила биоскоп на отвореном у Католичкој порти, а многи гледаоци се нису стидели да гласно реагују, смеју се, аплаудирају, па и запевају једину Мадонину песму „Еротика” коју је редитељка користила у филму. Иначе, главну улогу у Мадонином филму тумачи Гогол Бордело који ће са бендом наступити на предстојећем Егзит фестивалу.