Obnova Pećke patrijaršije

Kao njen višedecenijski čitalac, zahvaljujem „Politici” što u poslednje vreme objavljuje članke o znamenitim ličnostima i događajima od istorijskog i nacionalnog značaja o kojima je moja generacija nedovoljno saznavala. Veoma korisnom članku o dobrotvorima i zvonarama Pećke patrijaršije prof. Branka Nikolića (1. 6. 2020) dodao bih i sledeće:

Moj predak Rista Marković, ugledni trgovac u Peći, posetio je Jerusalim 1889. godine, kada je dobio i zvanje Hadži Rista. Iz Jerusalima je Hadži Rista otišao u Moskvu da traži pomoć za patrijaršiju. U Moskvi je dobio ikone i zlatnike. Sakrio ih je u šuplji štap i preko Kijeva doneo u Peć i predao Pećkoj patrijaršiji.

Od ovih zlatnika je obnovljen srušeni zid oko patrijaršije, obnovljeni su konaci i prilazni put iz grada. U to vreme, u poslednjem kvartalu devetnaestog veka, mnogi pravoslavni manastiri bili su u žalosnom i ruševnom stanju.

Po Hadži Risti, njegovi naslednici su uzeli prezime Hadži Ristić a sve do 1999. godine u Peći ih je bilo više familija. Oko 1970. godine u Peći je bio 15 porodica Hadži Ristića i više njihovih bližih rođaka iz familija Marković, Stanković, Babarogić, Gašić, Karić, Popadić, Dimitrijević, Milovanović…

U Peći je oduvek bilo Srba, uglednih i imućnih zanatlija, trgovaca, školovanih poslovnih ljudi, koji su pomagali srpske crkve i škole. Sada u Peći nema ni Srba ni srpskih škola a ko će i kako će pomagati manastire treba država da definiše i sprovede. Nisu manastiri prošlost, nego je to naša sadašnjost i budućnost.

Kao sada najstariji Hadži Ristić osećam moralnu obavezu da objavim navedene podatke, na znanje i pamćenje mlađim naraštajima.

Inž. Srđan P. Hadži Ristić
Beograd