Stop kamionima kroz centar grada

Kamioni i vozila težine od tri i po do devet tona prevoziće građevinski materijal i namirnice od 7 do 23 časa samo u pojedinim ulicama u Beogradu. To znači da će se „teškaši” bez problema kretati autoputevima koji prolaze kroz Beograd, ulicama Stevana Prvovenčanog, Višnjičkom, Jurija Gagarina, Tošin bunar, Prvomajskom, Goce Delčevom, bulevarima Mihajla Pupina, Franše d’ Eperea i Arsenija Čarnojevića, Batajničkim drumom, Ratarskim putem, Ibarskom magistralom, Zrenjaninskim, Pančevačkim, Obrenovačkim, Kragujevačkim i Smederevskim putem. To je, između ostalog, zapisano u Studiji za unapređenje kretanja vozila za snabdevanje koji su uradili stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP, a prihvatili je u gradskom Sekretarijatu za saobraćaj.

Ukoliko studiju prihvati novi saziv Skupštine grada kamioni za snabdevanje iz unutrašnjosti moraće da imaju posebne dozvole za ulazak u grad. Grad je 2005. godine zabranio kretanje kamiona u toku dana, ali ovaj propis vozači često ne poštuju. Ako ne budu imali ove dokumente, a saobraćajna policija ih zaustavi, platiće kaznu od 10.000 do pola miliona dinara.

Zbog gužve na gradskom asfaltu vozila se sve sporije kreću kroz grad. Završetak izgradnje obilaznice nekoliko puta je odlagan, dok mostovi preko Dunava i Save postoje samo u planovima zbog čega teretnjaci prave saobraćajne gužve u centru. To je jedan od razloga što se u prestonici svakodnevno dogodi od 60 do 110 saobraćajnih nezgoda.

Branko Smiljanić, zamenik sekretara za saobraćaj, kaže da je osnova za izradu studije snabdevanje prodavnica i dovoženje građevinskog materijala za gradilišta. On dodaje da je izgradnja studije bitna, jer će smanjiti zagađenje, ubrzati saobraćaj i smanjiti oštećenje kolovoza.  

– Studija između ostalog predviđa da će vozila za snabdevanje koja u Beograd dolaze iz unutrašnjosti morati da imaju dozvolu koju će izdavati Sekretarijat za saobraćaj. Dozvola će odrediti kada će kamioni moći da prolaze kroz grad i dostave namirnice prodavnicama – kaže Smiljanić.

Tomislav Mihajlović, rukovodilac izrade studije, kaže da studija ima tri poglavlja, ali dodaje da je za kompletno rešenje ovog problema potrebna izgradnja infrastrukture.

– Studija ima tri poglavlja. Prvo se odnosi na „mere bez investicija” gde propisuje u kojim ulicama će moći da se kreću „teškaši”, ali će to biti moguće samo ako ulica u gradu nije tranzitna. Druga varijanta je sa delimičnim ulaganjem gde CIP predlaže da se ulica koja će biti obnovljena za potrebe radova na Pančevačkom mostu kod Vilinih voda ili u smeru ka Višnjici. Planiramo posle kompletnog završetka Mirijevskog bulevara i korišćenjem saobraćajnica na obodnom delu u naselju Mirijevo 6 da olakšamo prolaz vozila koja više ne bi išla kroz stambenu zonu u Ulici Vojislava Ilića već bi direktno izlazila na Smederevki put – kaže Mihajlović.