Zagađivači na kućnom pragu

Početkom ovog meseca, tačnije 3. jula, obeležen je Dan borbe protiv plastike. Čovečanstvo se decenijama bori protiv ovog zagađivača, čini se neuspešno. Uprkos svim merama, apelima i edukaciji, ova napast i dalje može da se vidi svuda oko nas: Zelene površine i gradske ulice pune su plastičnih kesa, vijore se prkosno sa drveća, kao „bele zastave” koje svedoče da smo izgubili bitku. Rekama plutaju plastične boce, kupeći usput i drugo đubre, dok se ne zaglave u priobalju. Okeani su puni plastike koja ugrožava živi svet...

Svoj „doprinos” prljanju životne sredine daju, kakvog li apsurda, i sakupljači sekundarnih sirovina. U mojoj ulici u Žarkovu svakodnevno se mogu videti najčešće mladi ljudi sa improvizovanim motokultivatorima, a neki i sa konjskom zapregom, u pohodu na kontejnere. Da bi preduhitrili radnike „Gradske čistoće”, već oko šest sati krenu od kontejnera do kontejnera. Prilježno otvore svaku kesu sa đubretom u potrazi za plastičnim bocama i limenkama. Boce bacaju u kolica, a limenke na beton, gde ih gaze, praveći u ranim jutarnjim časovima buku. Kese sa ostatkom đubreta nehajno bacaju gde stignu. Smeće se rasipa okolo, tako da po njihovom odlasku niše sa kontejnerima liče na mini deponije. I tako od kontejnera do kontejnera. Drugarica koja živi u Profesorskoj koloniji rekla mi je da j ista slika i tamo.

Jasno mi je da su ovi „ekolozi” neuhvatljivi, jer su to ljudi bez adrese. Mislim da bi jedan od načina da se ovo prljanje i ruženje grada barem  smanji bio da se građanima podele kese za separaciju smeća: jedne za PVC ambalažu, druge za limenke i treće za organski otpad. Koliko mi je poznato, u većini zapadnih zemalja na ulazima u tržne centre postoje automati u koje se ubacuju limenke, ili staklena ambalaža a zauzvrat kupac dobija kupone koji im omogućuju umanjenje računa. Ne znam zašto se ovo ne primenjuje i kod nas. Uverena sam da za postavljanje ovih uređaja nije potrebno mnogo novca.

A sakupljače sekundarnih sirovina trebalo bi zaposliti u reciklažnim dvorištima, gde bi razvrstavali đubre.

Mirjana Radević,
Beograd