Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Загађивачи на кућном прагу

Загађивачи на кућном прагу
(Фото Д. Јевремовић)

Почетком овог месеца, тачније 3. јула, обележен је Дан борбе против пластике. Човечанство се деценијама бори против овог загађивача, чини се неуспешно. Упркос свим мерама, апелима и едукацији, ова напаст и даље може да се види свуда око нас: Зелене површине и градске улице пуне су пластичних кеса, вијоре се пркосно са дрвећа, као „беле заставе” које сведоче да смо изгубили битку. Рекама плутају пластичне боце, купећи успут и друго ђубре, док се не заглаве у приобаљу. Океани су пуни пластике која угрожава живи свет...

Свој „допринос” прљању животне средине дају, каквог ли апсурда, и сакупљачи секундарних сировина. У мојој улици у Жаркову свакодневно се могу видети најчешће млади људи са импровизованим мотокултиваторима, а неки и са коњском запрегом, у походу на контејнере. Да би предухитрили раднике „Градске чистоће”, већ око шест сати крену од контејнера до контејнера. Приљежно отворе сваку кесу са ђубретом у потрази за пластичним боцама и лименкама. Боце бацају у колица, а лименке на бетон, где их газе, правећи у раним јутарњим часовима буку. Кесе са остатком ђубрета нехајно бацају где стигну. Смеће се расипа около, тако да по њиховом одласку нише са контејнерима личе на мини депоније. И тако од контејнера до контејнера. Другарица која живи у Професорској колонији рекла ми је да ј иста слика и тамо.

Јасно ми је да су ови „еколози” неухватљиви, јер су то људи без адресе. Мислим да би један од начина да се ово прљање и ружење града барем  смањи био да се грађанима поделе кесе за сепарацију смећа: једне за ПВЦ амбалажу, друге за лименке и треће за органски отпад. Колико ми је познато, у већини западних земаља на улазима у тржне центре постоје аутомати у које се убацују лименке, или стаклена амбалажа а заузврат купац добија купоне који им омогућују умањење рачуна. Не знам зашто се ово не примењује и код нас. Уверена сам да за постављање ових уређаја није потребно много новца.

А сакупљаче секундарних сировина требало би запослити у рециклажним двориштима, где би разврставали ђубре.

Мирјана Радевић,
Београд

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Euskirchen
Tačno je da većina pretraživača kontejnera posle pretraživanja ne vrati ostatak u kontejner. Problem nisu samo oni, nego svi koji misle da će to neko drugi očistiti i da to nije njihov problem. Pođimo od potoka i reka, koji/koje prolaze kroz sela, i koji su puni đubreta. Tamo nema pretraživača kontejnera ali ima ljudi koji smatraju da će to sve voda odneti ili već neko očistiti.
Rajko
Fantičan tekst! I u našem gradu na severu Srbije ista priča: u ranim jutarnjim satima, plastika se vadi iz žičanog kontejnera za recikliranje i uz veliki “bang” spljoštavanja, seku se kese u kojima je smeće da se vidi da li tu ima nešto za recikliranje...smeće ostavljeno pored kontejnera, kontejner otvoren i muve dolaze na smeće...radnici gradske čistoće više ni ne skupljaju reciklažu jer je ni nema. Pokupe je ovi drugi pre njih. Ti drugi su kupili dva stana od prodate plastike i kartona.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.