Skandal

Mirjana Karanović, prvorazredna glumica u svetskim okvirima, čijim talentom i profesionalnim uspesima jedan narod i jedna zemlja treba da se ponose, našla se neočekivano na stubu srama jer je prihvatila da u norveškom filmu "Miruš" tumači lik majke mladog Albanca. Tako ružno, neprihvatljivo u svakom pogledu, etičkom i humanom na prvom mestu, i kršeći sve univerzalne konvencije o ljudskim pravima i slobodama, prozvao ju je "Kurir" i time stavio na stub srama sve nas.

Tekst u ovom dnevnom listu, ironije li, izašao je prekjuče, u Beogradu, glavnom gradu Srbije koja trenutno predsedava Komitetom ministara Saveta Evrope, gradu u kojem od istog tog dana vijori zastava Saveta Evrope i koji je ove godine domaćin evropske manifestacije "Dani evropske baštine".

Da li je moguće da u ovoj zemlji – čija cela javnost, posle uništavajućih godina ratova i mržnje, za sebe a i za sve oko sebe želi mir i poštovanje svekolikog ljudskog dostojanstva – danas, u 21. veku, neko umetnika proziva zato što je prihvatio da odigra lik koji potiče iz druge nacije, i time ga indirektno proglasi izdajnikom? Ministarstvo za kulturu Srbije je prekjuče posle podne s pravom reagovalo i najoštrije osudilo odluku uređivačkog tima lista, ocenivši da je time drastično povredio osnovna ljudska prava i slobode. U saopštenju Ministarstva konstatovano je da je time pored evropskih konvencija prekršen i Zakon o javnom informisanju Republike Srbije: po članu 17 tog zakona javni tužilac preduzima odgovarajuće mere u slučajevima kada medij zagovara nacionalnu i versku mržnju i poziva na diskriminaciju.

Ministarstvo smatra da je time što se u tekstu angažman glumice Mirjane Karanović u ovoj ulozi ocenjuje "isključivo sa stanovišta nacionalne pripadnosti uloga koje prihvata, uz otvorenu optužbu da to znači da se ona ne smatra građaninom Srbije" ugrožena i bezbednost Mirjane Karanović, "budući da je faktički definisana kao nacionalni izdajnik".

Kulturna javnost i novinari osudili su ovaj napad na poznatu glumicu; svako ko ima iole savesti i pameti ne može, ne sme drugačije. Ovakav događaj uvek je za osudu; posebnu težinu kod nas ima jer se upravo u ovom trenutku u Beogradu održava Bitef, međunarodna pozorišna manifestacija koja više od četiri decenije prednjači u avangardnom tumačenju umetnosti, angažovano opominjući moderno doba na osnovne civilizacijske i ljudske vrednosti. Iza Bitefa stižu međunarodni Beogradski susreti pisaca, Oktobarski salon, međunarodna smotra likovne umetnosti, Bemus, internacionalni muzički festival, i najzad, poslednjih dana oktobra, međunarodni Beogradski sajam knjiga. Toliko truda da se pokaže svetu da možemo da mu budemo ravni, i da to jesmo. A onda, odjednom, nešto poput ovog skandaloznog teksta povuče nas na dno dna, drsko poručujući da nam svet ne treba i da nam je lepo samo dok se mrzimo između sebe, i mrzimo druge. Tome jednom treba reći odlučno, i konačno, ne.