Još jedna divlja pijaca

Onomad je zatvorena Žarkovačka pijaca: tezge su uklonjene, a zakupci razjureni da bi na teren istrčao investitor, pa je posle godinu dana na tom mestu, na uglu Trgovačke i Ulice Ilije Đurčića, osvanula – auto-perionica. Danas žitelji tog dela grada, ako im ustreba zeleniš, voće ili nešto drugo od pijačnog espapa mogu da skoknu do pijace na Banovom brdu koja je samo tri i po kilometra dalje, ili one na Vidikovcu do koje je dvostruko više, a za utehu im je što to mogu da preduzmu vozeći se tek opranim automobilom.

Ne bi valjalo pomisliti da su građani ostavljeni na cedilu jer samo tristotinak metara niz Trgovačku ulicu, na autobuskoj stanici, uz kiosk za prodaju novina i razne torbarske robe, stesnilo se sedam pijačnih tezgi. Da je reč o trajnom rešenju, svedoči uz njih postavljena plava plastična kabina pokretnog klozeta (mobilnog toaleta, na srpskom). Zbog te plave kabine neki šaljivdžija je u stari šifarnik beogradskih toponima uveo novu odrednicu – Žarkovački Kolšmerl. Inače, gužva je neopisiva jer i pijaca, i stanica, i kiosk, i klozet rade punom parom, mada je kabina u koju i car mora peške u međuvremenu nestala! Ali...

Od sedam pijačnih tezgi, samo na dve se nudi zeleniš, a ostale rade kao istureno odeljenje „buvljaka”, sa širokim izborom erotskog donjeg veša ili manje erotskih muških gaća, plastičnih čarapa, pižama, zavesa, kuhinjskih krpa i sličnih modnih noviteta, odnosno tehnoloških novotarija kao što su futrole za mobilne telefone, naočare za sunce i istrošene baterije. Ceo slučaj je dodatno iskomplikovan time što je pijačni zeleniš istovetan kao i onaj koji sa svojih polica nudi bakalnica iz poznatog trgovinskog lanca u zaleđu pijace, ali je sve na tezgi znatno skuplje.

Možda se nekom učini da je ovo lokalna muka, takoreći mučica, koja tišti samo šačicu Žarkovaca, i da nije vredna novinskog pisanija uz sve ozbiljne probleme koji tište megapolis? I bio bi u pravu da priča nema čudan nastavak. Naime, neko od iznerviranih žitelja te bivše periferije drznuo se da pozove telefonom direkciju JKP „Gradske pijace” ne bi li se požalio i od nadležnih dobio valjano objašnjenje. Odazvala mu se ljubazna činovnica i objasnila da sva pitanja može da pošalje na „mejl adresu” tog javnog preduzeća, a da će oni, kad ugrabe vremena, već zadužiti nekog da mu na njih odgovori.

Ili je reč o još jednoj „divljoj” pijaci, kojih se u gradu namnožilo toliko da bi im se moralo posvetiti i neko novo javno gradsko komunalno preduzeće?