Košutnjak nestaje pred našim očima

Samo pre neku godinu jedan mladi čovek je izazvao opšte zgražavanje sečom jednog drveta u Košutnjaku, za vreme Prvomajskog slavlja u šumi koju s pravom nazivamo plućima Beograda. Seča tog jednog stabla je osnovano nazvana vandalizmom i njegova slika sa televizijskih ekrana je trebala da bude i poruka koliko je važno da čuvamo Košutnjak, to neprocenjivo nasleđeno blago.

Za razliku od opravdane opšte osude vandalizma zbog seče jednog stabla, na čijem mestu se može posaditi drugo, seča desetine stabala u srcu Košutnjaka pre godinu dana je izvršena „po Zakonu”. Istine radi, mlada zdrava stabla u zelenim plućima Beograda nisu osuđena na smrt u nekom krivičnom postupku. Ona su morala da nestanu zbog izgradnje dve stene za penjanje i multifunkcionalne sportske dvorane, za koje je Zavod za sport Republike Srbije utvrdio da treba da se grade baš tu, a što se na taj način zauvek gubi deo šume u Košutnjaku za institucije koje su o tome odlučivali nije bilo važno. Građani Čukarice i Rakovice koji su se protivili toj seči umireni su aparuin obećanjem da će za svako posečeno drvo biti zasađeno više novih.

U „Politici” od 7. jula ove godine pročitao sam kako će zbog izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na mestu „Avala filma” površina pod drvećem u Košutnjaku biti manja za 17 hektara. Ova informacija izaziva mi mučninu kao i one o broju umrlih od kovida 19 i huliganskom rušenju Beograda. Još veću mučninu izazvalo je sutrašnje objašnjenje direktora „Avala studiosa” prema kojem polovina od 87 hektara nema nikakvu vrednost i samarićanski dodatak o izgradnji 43 stana, mahom za izbeglice i raseljena lica.

Za svakog ko ima oči da vidi jasno je da se samo nastavlja otkidanje dela po dela šume u Košutnjaku. Njen deo između ulica Miloja Zakića i Kneza Višeslava napadnut je sa strane prvonavedene ulice od koje se najpre odvali dobar deo za zgrade, onda se iza njih grade garaže i ide dalje. Sa ovom izgradnjom stvaraju se svi  uslovi da se vrlo brzo za celi taj prostor kaže kako je i tu pre neku godinu bila šuma.

Ako se ne zaustavi ta planirana izgradnja i puzeće devastiranje šume u Košutnjaku na brojnim mestima, brže od očekivanog, ostvariće se proročanske reči jednog od pesnika među onima čiji stihovi su zapisani na mesinganim pločama blizu kapije Pionirskog grada – Dok sve ne umre pod betonom.

Milan Bekan,
Žarkovo, Beograd