Кошутњак нестаје пред нашим очима

Само пре неку годину један млади човек је изазвао опште згражавање сечом једног дрвета у Кошутњаку, за време Првомајског славља у шуми коју с правом називамо плућима Београда. Сеча тог једног стабла је основано названа вандализмом и његова слика са телевизијских екрана је требала да буде и порука колико је важно да чувамо Кошутњак, то непроцењиво наслеђено благо.

За разлику од оправдане опште осуде вандализма због сече једног стабла, на чијем месту се може посадити друго, сеча десетине стабала у срцу Кошутњака пре годину дана је извршена „по Закону”. Истине ради, млада здрава стабла у зеленим плућима Београда нису осуђена на смрт у неком кривичном поступку. Она су морала да нестану због изградње две стене за пењање и мултифункционалне спортске дворане, за које је Завод за спорт Републике Србије утврдио да треба да се граде баш ту, а што се на тај начин заувек губи део шуме у Кошутњаку за институције које су о томе одлучивали није било важно. Грађани Чукарице и Раковице који су се противили тој сечи умирени су апаруин обећањем да ће за свако посечено дрво бити засађено више нових.

У „Политици” од 7. јула ове године прочитао сам како ће због изградње стамбено-пословног комплекса на месту „Авала филма” површина под дрвећем у Кошутњаку бити мања за 17 хектара. Ова информација изазива ми мучнину као и оне о броју умрлих од ковида 19 и хулиганском рушењу Београда. Још већу мучнину изазвало је сутрашње објашњење директора „Авала студиоса” према којем половина од 87 хектара нема никакву вредност и самарићански додатак о изградњи 43 стана, махом за избеглице и расељена лица.

За сваког ко има очи да види јасно је да се само наставља откидање дела по дела шуме у Кошутњаку. Њен део између улица Милоја Закића и Кнеза Вишеслава нападнут је са стране првонаведене улице од које се најпре одвали добар део за зграде, онда се иза њих граде гараже и иде даље. Са овом изградњом стварају се сви  услови да се врло брзо за цели тај простор каже како је и ту пре неку годину била шума.

Ако се не заустави та планирана изградња и пузеће девастирање шуме у Кошутњаку на бројним местима, брже од очекиваног, оствариће се пророчанске речи једног од песника међу онима чији стихови су записани на месинганим плочама близу капије Пионирског града – Док све не умре под бетоном.

Милан Бекан,
Жарково, Београд