Sprema li se Erdogan za vanredne izbore

Da li predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan odlukom da Aja Sofiju pretvori u džamiju demonstrira moć ili prikriva unutrašnje slabosti u vladajućoj partiji – to je pitanje na koje pokušavaju da odgovore turski i strani analitičari. Neki od njih veruju da će Erdogan pokušati da kapitalizuje taj korak raspisivanjem vanrednih izbora.

U opoziciji veruju da je Erdogan povukao ovaj potez kako bi skrenuo pažnju domaće javnosti sa sve težih ekonomskih problema. Oni su se još više zaoštrili posle pandemije virusa korona, koja je dosad odnela 5.300 života, dok je skoro 200.000 Turaka zaraženo. To je sprečilo dolazak stranih turista, koji su prošle godine u Turskoj ostavili 35 milijardi dolara, a mnoge fabrike rade smanjenim kapacitetima.

Posle poraza u Istanbulu na prošlogodišnjim lokalnim izborima, Erdogan je obećao da će konačno, kako je i ranije obećavao, pretvoriti Aja Sofiju u džamiju. On očigledno veruje da će zahvaljujući tome povratiti većinu u gradu na Bosforu, u kojem je svojevremeno započeo karijeru, da će ovim potezom pridobiti glasove konzervativnih islamista i radikalnih nacionalista koji još pate za osmanskom prošlošću. Ali, to možda nije dovoljno, već bi njegovu dalju političku sudbinu mogli da predodrede mladi, koji, za razliku od njihovih roditelja, prema istraživanjima, ne robuju ni islamizmu ni sekularizmu.

Erdogan se prvi put suočio i sa disidentima u sopstvenoj partiji, koja je na vlasti 18 godina. Kad je preuzeo sve poluge vlasti u zemlji, okružio se prijateljima i rođacima koji mu sve aminuju. To je od njega oteralo mnoge sposobne stručnjake, što je izazvalo ekonomsku krizu u zemlji. Svoje partije su osnovali bivši premijer i šef diplomatije Ahmed Davutoglu i nekadašnji ministar ekonomije Ali Babadžan, koji će mu sigurno odvući izvestan broj glasova. Leđa mu je okrenuo i popularni Abdulah Gul, bivši predsednik Turske, jedan od osnivača Erdoganove Partije pravde i razvoja (AKP).

Redovni parlamentarni i predsednički izbori u Turskoj održavaju se 2023. godine. Pojedini analitičari veruju da bi Erdogan posle poteza sa Aja Sofijom mogao da  raspiše vanredni izlazak na birališta. AKP sada ima većinu u medžlisu zahvaljujući podršci desničarske Partije nacionalističkog pokreta (MHP).

Pitanje je kako će na javno mnjenje uticati izjave pravnika koji tvrde da je odluka o Aja Sofiji protivzakonita. Ekspert za administrativno pravo Metin Gundaj kaže da sud nije mogao da Ataturkovu odluku o pretvaranju Aja Sofije u muzej menja posle 80 godina i da posle toliko vremena pravo sekularne republike zamenjuje osmanskim paragrafima.

„U vreme osmanske imperije cela zemlja je bila vlasništvo sultana”, navodi Gundaj i dodaje da bi po toj logici potomci sultana Abdulhamita mogli da traže i da dobiju u nasleđe palatu Topkapi u Istanbulu.

Predsednik Turske je, prema mnogim ocenama, želeo i da pokaže svoju moć zemlji i svetu.

„Ovo je demonstracija sile. Erdogan želi da poruči da se Turska nikoga ne boji”, kaže Konstantin Nikolakopulos, profesor teologije na Univerzitetu „Ludvig Maksimilijan” u Minhenu, prenose turski mediji.

Erdogan poslednjih godina pokušava da se nametne kao zaštitnik muslimana na Bliskom istoku, u centralnoj Aziji, na severu Afrike i Balkanu. To potvrđuje najava iz njegovog kabineta da će posle Aja Sofije „osloboditi” i Al Aksu, džamiju u Jerusalimu, ali nije rečeno kako će to postići.

Promena statusa Aja Sofije, nema sumnje, još više će udaljiti Tursku od Evropske unije, što potvrđuju oštre kritike koje stižu iz Brisela. U Ankari se zbog toga mnogo ne uzbuđuju pošto pristupni pregovori ni posle 15 godina nisu odmakli od starta.