Спрема ли се Ердоган за ванредне изборе

Да ли председник Турске Реџеп Тајип Ердоган одлуком да Аја Софију претвори у џамију демонстрира моћ или прикрива унутрашње слабости у владајућој партији – то је питање на које покушавају да одговоре турски и страни аналитичари. Неки од њих верују да ће Ердоган покушати да капитализује тај корак расписивањем ванредних избора.

У опозицији верују да је Ердоган повукао овај потез како би скренуо пажњу домаће јавности са све тежих економских проблема. Они су се још више заоштрили после пандемије вируса корона, која је досад однела 5.300 живота, док је скоро 200.000 Турака заражено. То је спречило долазак страних туриста, који су прошле године у Турској оставили 35 милијарди долара, а многе фабрике раде смањеним капацитетима.

После пораза у Истанбулу на прошлогодишњим локалним изборима, Ердоган је обећао да ће коначно, како је и раније обећавао, претворити Аја Софију у џамију. Он очигледно верује да ће захваљујући томе повратити већину у граду на Босфору, у којем је својевремено започео каријеру, да ће овим потезом придобити гласове конзервативних исламиста и радикалних националиста који још пате за османском прошлошћу. Али, то можда није довољно, већ би његову даљу политичку судбину могли да предодреде млади, који, за разлику од њихових родитеља, према истраживањима, не робују ни исламизму ни секуларизму.

Ердоган се први пут суочио и са дисидентима у сопственој партији, која је на власти 18 година. Kад је преузео све полуге власти у земљи, окружио се пријатељима и рођацима који му све аминују. То је од њега отерало многе способне стручњаке, што је изазвало економску кризу у земљи. Своје партије су основали бивши премијер и шеф дипломатије Ахмед Давутоглу и некадашњи министар економије Али Бабаџан, који ће му сигурно одвући известан број гласова. Леђа му је окренуо и популарни Абдулах Гул, бивши председник Турске, један од оснивача Ердоганове Партије правде и развоја (АKП).

Редовни парламентарни и председнички избори у Турској одржавају се 2023. године. Поједини аналитичари верују да би Ердоган после потеза са Аја Софијом могао да  распише ванредни излазак на биралишта. АKП сада има већину у меџлису захваљујући подршци десничарске Партије националистичког покрета (МХП).

Питање је како ће на јавно мњење утицати изјаве правника који тврде да је одлука о Аја Софији противзаконита. Експерт за административно право Метин Гундај каже да суд није могао да Ататуркову одлуку о претварању Аја Софије у музеј мења после 80 година и да после толико времена право секуларне републике замењује османским параграфима.

„У време османске империје цела земља је била власништво султана”, наводи Гундај и додаје да би по тој логици потомци султана Абдулхамита могли да траже и да добију у наслеђе палату Топкапи у Истанбулу.

Председник Турске је, према многим оценама, желео и да покаже своју моћ земљи и свету.

„Ово је демонстрација силе. Ердоган жели да поручи да се Турска никога не боји”, каже Kонстантин Николакопулос, професор теологије на Универзитету „Лудвиг Максимилијан” у Минхену, преносе турски медији.

Ердоган последњих година покушава да се наметне као заштитник муслимана на Блиском истоку, у централној Азији, на северу Африке и Балкану. То потврђује најава из његовог кабинета да ће после Аја Софије „ослободити” и Ал Аксу, џамију у Јерусалиму, али није речено како ће то постићи.

Промена статуса Аја Софије, нема сумње, још више ће удаљити Турску од Европске уније, што потврђују оштре критике које стижу из Брисела. У Анкари се због тога много не узбуђују пошто приступни преговори ни после 15 година нису одмакли од старта.