Da li će Tajvan pasti po modelu Krima

Vojni brodovi su ponovo u Južnokinesnkom moru. Američki, britanski i kineski. Kini za razvoj više ne treba Amerika, ne treba joj postbregzitovska Britanija. Kina, kakvu zamišlja njen lider Si Đinping, računa sa drugačijim svetskim poretkom i više ne skriva kako bi se u tom poretku učvrstila.

Da li je Tajvan novi Hongkong, pitanje je iz naslova američkog spoljnopolitičkog magazina „Forin afers”. Zaista, sličnosti su neizbežne, ali razlike su daleko veće.
Hongkong zapravo nikada nije bio prava demokratija, sve do 1997. godine bio je britanska kolonija kojom je upravljao čovek postavljen u Londonu. Tajvan, sa druge strane, od 2000. godine pa nadalje, posle prve opozicione pobede nad Kuomintangom, „skoro da je” demokratija.

Hongkong ima kopnenu granicu sa Kinom, kojoj je tri godine pre kraja milenijuma vraćen uz veliku ceremoniju i uz obećanje da „demokratija” neće umreti ali i daljer nije potpuno integrisan u Kinu.

Ostao je rezervat pod upravom Pekinga, ali sa vlastitom valutom (hongkonški dolar) kao mesto odakle su, u prvim godinama razvoja kineskog kapitalizma, zaslužni članovi partije vodili svoje globalne biznise. I Tajvan i Hongkong su, iz Južnu Koreju i Singapur, činili „četiri azijska tigra”, četiri države koje su se veoma brzo razvile u drugoj polovini dvadesetog veka.

Kineski nosač aviona (Foto EPA-EFE/Jeromie Faure)

Za razliku od Hongkonga Tajvan je država, koju danas priznaje svega 15 zemalja, sa sopstvenom autonomnom unutrašnjom i spoljnom politikom, vojskom, valutom (tajvanski dolar) i liderima koji se biraju nezavisno od Pekinga.

Michael Green i Evan Medeiros, obojica profesori na vašingtonskom Univerzitetu Džordžtaun, specijalisti za Aziju, u julskom broju magazina „Forin afers” pitanju Hongkonga i Tajvana, kao i zaoštrenih odnosa u Južnokineskom moru, prilaze sa američke tačke interesa.

Njima su zato Hongkong i Tajvan sličniji nego što zaista jesu jer tu sličnost mere građanskim prootivljenjem iticaja Pekinga na lokalnu politiku, prenosi „Jutarnji list”. Štaviše, kada su protesti u Hongkongu bili najžešći, Tajvan je demonstrantima poslao zaštiznu opremu.

Pomenuta dvojica autora uvertiru za aktuelne događaje u Južnokineskom moru vide u – ruskom zamagljivanju teritorijalnih pretenzija prema Ukrajini.

Kineska podmornica (Foto EPA-EFE/Vu Hong)

– Kao što je Vladimir Putin iskoristio pouku mlitave američke reakcije na rusku vojnu akciju u Gruziji da bi prigrabio deo Ukrajine, uz malo providne diplomatije (Krim je oduvek bio naš dok ga Hruščov nije poklonio Ukrajincima), kineski lideri danas koriste američku (i uopšte zapadnu) reakciju na uvođenje hongkonškog zakona o nacionalnoj bezbednosti kako bi privremeno zamaglili svoje ambicije za dalju agresiju u Aziji – smatra autorski tandem.

Njihov je zaključak zabrinjavajući – pošto je slamanje Hongkonga do sada nanelo malo štete Kini, Peking bi mogao pogrešno zaključiti da bi isto tako jeftino mogao proći i pokušaj aneksije Tajvana.

A reakcije EU i SAD na poteze Pekinga, ne računajući moglo bi se reći lični trgovinski rat predsednika Donalda Trampa sa Kinom, su mlake, ocenjuju autori analize.
Velika Britanija je omogućila državljanstvo svim građanima Hongkonga koji ga zatraže, a to je učinila i Australija. Nekoliko američkih i britanskih brodova upućeno je u Južnokinesko more, gde se kineski već nalaze, razmenjeno je nekoliko oštrijih saopštenja…

Pitanje je da li je iko spreman za sledeći, potencijalno ekstremno opasan korak?