Да ли ће Тајван пасти по моделу Крима

Војни бродови су поново у Јужнокинеснком мору. Амерички, британски и кинески. Кини за развој више не треба Америка, не треба јој постбрегзитовска Британија. Кина, какву замишља њен лидер Си Ђинпинг, рачуна са другачијим светским поретком и више не скрива како би се у том поретку учврстила.

Да ли је Тајван нови Хонгконг, питање је из наслова америчког спољнополитичког магазина „Форин аферс”. Заиста, сличности су неизбежне, али разлике су далеко веће.
Хонгконг заправо никада није био права демократија, све до 1997. године био је британска колонија којом је управљао човек постављен у Лондону. Тајван, са друге стране, од 2000. године па надаље, после прве опозиционе победе над Куоминтангом, „скоро да је” демократија.

Хонгконг има копнену границу са Кином, којој је три године пре краја миленијума враћен уз велику церемонију и уз обећање да „демократија” неће умрети али и даљер није потпуно интегрисан у Кину.

Остао је резерват под управом Пекинга, али са властитом валутом (хонгконшки долар) као место одакле су, у првим годинама развоја кинеског капитализма, заслужни чланови партије водили своје глобалне бизнисе. И Тајван и Хонгконг су, из Јужну Кореју и Сингапур, чинили „четири азијска тигра”, четири државе које су се веома брзо развиле у другој половини двадесетог века.

Кинески носач авиона (Фото ЕПА-ЕФЕ/Jeromie Faure)

За разлику од Хонгконга Тајван је држава, коју данас признаје свега 15 земаља, са сопственом аутономном унутрашњом и спољном политиком, војском, валутом (тајвански долар) и лидерима који се бирају независно од Пекинга.

Michael Green и Evan Medeiros, обојица професори на вашингтонском Универзитету Џорџтаун, специјалисти за Азију, у јулском броју магазина „Форин аферс” питању Хонгконга и Тајвана, као и заоштрених односа у Јужнокинеском мору, прилазе са америчке тачке интереса.

Њима су зато Хонгконг и Тајван сличнији него што заиста јесу јер ту сличност мере грађанским проотивљењем итицаја Пекинга на локалну политику, преноси „Јутарњи лист”. Штавише, када су протести у Хонгконгу били најжешћи, Тајван је демонстрантима послао заштизну опрему.

Поменута двојица аутора увертиру за актуелне догађаје у Јужнокинеском мору виде у – руском замагљивању територијалних претензија према Украјини.

Кинеска подморница (Фото ЕПА-ЕФЕ/Ву Хонг)

– Као што је Владимир Путин искористио поуку млитаве америчке реакције на руску војну акцију у Грузији да би приграбио део Украјине, уз мало провидне дипломатије (Крим је одувек био наш док га Хрушчов није поклонио Украјинцима), кинески лидери данас користе америчку (и уопште западну) реакцију на увођење хонгконшког закона о националној безбедности како би привремено замаглили своје амбиције за даљу агресију у Азији – сматра ауторски тандем.

Њихов је закључак забрињавајући – пошто је сламање Хонгконга до сада нанело мало штете Кини, Пекинг би могао погрешно закључити да би исто тако јефтино могао проћи и покушај анексије Тајвана.

А реакције ЕУ и САД на потезе Пекинга, не рачунајући могло би се рећи лични трговински рат председника Доналда Трампа са Кином, су млаке, оцењују аутори анализе.
Велика Британија је омогућила држављанство свим грађанима Хонгконга који га затраже, а то је учинила и Аустралија. Неколико америчких и британских бродова упућено је у Јужнокинеско море, где се кинески већ налазе, размењено је неколико оштријих саопштења…

Питање је да ли је ико спреман за следећи, потенцијално екстремно опасан корак?