Neraskidiv spoj

Ono što je meka pamučna tkanina u rukama krojačice, to je za Slavicu Pavlović tabla lima. Šta sve od ovog materijala ume da napravi, nije lako nabrojati. Na tom spisku našlo bi se oko sto pedeset artikala: lonaca, kofa, kanti, čunkova, plehova i razne sitne galanterije za domaćinstvo kao što su kalupi za torte na sprat u obliku srca, cvetići za pogače, trouglići za kolače, tepsije za pice, štrudle i hleb, sečke za kolače, modle za korpice od testa...

- U početku sam samo pomagala mužu, da se ne muči sam. Da bi me zaštitio, stalno je vikao „Sklanjaj se, beži u kuću!“, ali ga nisam slušala. Vremenom mi je postajalo sve zanimljivije i tako sam zavolela ovaj posao - priča Slavica sa osmehom na licu.

Na to, njen suprug Dragan ponosno dodaje:

- Iako ja to nisam tražio, ona je stalno bila uz mene, i da doda, i da pridrži. To mi je mnogo značilo, jer nisam morao da gubim vreme na neke sitnice bez kojih se ipak ne može. Vrlo brzo Slavica se toliko usavršila, da sada brže iskroji tablu od mene.

Ni Dragan nije imao nameru da postane limar. Završio je za metalostrugara, zaposlio se u firmi i verovao da će tako obezbediti sigurnu egzistenciju. Ali, te nade su brzo pale u vodu. Nije mu preostalo ništa drugo, nego da pokrene dedine stare mašine. Kad se već našao tu gde jeste, odlučio je da da sve od sebe da uspe. Supruga mu u tome veoma pomaže. U posao se razume, a zna nepogrešivo i da proceni šta se na tržištu traži, pa su rezultati vidljivi. Dokupili su nove mašine, proširili proizvodnju, stekli nove mušterije. Postigli bi i više da država hoće da pomogne. Međutim, sve je ostalo samo na obećanjima.

 To ih ipak nije ni najmanje nije obeshrabrilo. Oboje uživaju u radu, Slavica posebno. Ona najpre iscrta lim, nešto po šablonu, a nešto iz glave, potom kroji, a onda se, za određenu operaciju, prihvata i određene mašine - apiponga, sit mašine, rud mašine... Savija, presuje, pravi falceve, spaja. Nema lemljenja, niti lepljenja - spoj koji napravi je neraskidiv.

Slavica čini sve da sačuva stalne mušterije. Dok u građevinarstvu, kaže, može da se odstupi i po desetak santimetara, a da se to ne primeti, na predmetima od lima vidi se svaki suvišan milimetar, pa osim do dizajna, drži i do preciznosti. Sama je sebi najbolji kritičar - ako je sama zadovoljna kad uzme u ruke neki proizvod i pogleda ga, sigurna je da će to biti i drugi.

(/slika2)Robu iz radionice bračnog para Pavlović najviše traže seljani iz okoline, proizvođači kolača i torti, picerije, a naročito pekari. Jer, tepsija za burek od belog lima najbolje drži temperaturu i u njoj se dobro ispeče, podseća ova vredna mlada žena. Pre upotrebe treba jedino da se omasti, savetuje, a onda stavi u vrelu rernu i ostavi pet do šest minut, tek toliko da dobije petrolej plavi ton.

Pavlovići imaju svoj lokal na zelenoj pijaci u Čačku, ali najviše, ipak, prodaju na vašarima po Srbiji. To je najteži deo posla.

- Uslovi su nikakvi, nemamo gde da se umijemo, da prenoćimo, ali neću o tome da govorim - kaže Slavica odmahujući rukom.

To je možda i najjači razlog što želi da njihova deca izuče školu i rade neki lakši posao. Već je izvesno da su kćerkina interesovanja usmerena u nekom drugom pravcu. Veče pre naše posete proslavili su njeno punoletstvo i uspešno završen treći razred srednje ekonomske škole. I sin je dobar đak, ali tek je završio osnovnu, a voli da pomaže u radionici. To je i raduje i brine. Plaši se da se ne zaljubi u ovaj posao, kao svojevremeno ona, pa da ostavi školu.

Dana Stanković

------------------------------------------------------------

Nekad i sad

Nijedna srpska kuća nekada se nije mogla zamisliti bez kofe pored bunara i lončeta za vodu. Svaka kapija imala je i poštansko sanduče, manje za poštu, a veće za novine. Osim ovih, limari su pravili i razne druge predmete potrebne svakom domaćinstvu. Od crnog lima ovi majstori su izrađivali čunkove, razna kolena i krivine za šporete, plehove za pečenja, pržionike za kafu, a posebno su bili poznati po dimnjacima sa pevcem od pocinkovanog lima na vrhu. Bilo je proizvoda i od belog tankog lima, kao što su modlice za kolače i krofne, obruč za torte, levak za kobasice i ćevapčiće, te su im zbog toga stalne mušterije upravo bile kafedžije. Domaćice su pak, više tražile lonce za otkuvavanje veša i viklere za kosu.

Pre rata, zanat se učio od gazda, a u Beogradu je postojala i Zanatska škola, u Jagićevoj ulici, blizu Đerma, pa su mnoga deca iz cele Srbije dolazila ovamo da izuče za limare.  

Najčuvenije beogradske limarske porodice bile su Runjajići, Jovanovići, Badnjevci i Belići. Gazda Badnjevac je pravio limariju za dvor, a gazda Jovanović - kade i korita za kupanje. Mušterija dođe, sedne na tablu i kaže - „Ovoliko korito mi treba” i majstor na licu mesta uzme meru. Stariji Jovanović je pravio i manjerke za vojsku u Prvom svetskom ratu, a mlađi je postavio krov na Bitef teatru i na nekoliko crkvi u gradu.

Gazde Badnjevac i Runjajić bili su predsednici komisije pred kojom se polagalo za majstorsko pismo. A, da bi ga šegrti dobili, morali su da znaju sve o limu.

I pored velike konkurencije, među limarima je vladalo drugarstvo. Postojalo je Udruženje limara, a imali su i svoju limarsku slavu, letnjeg Svetog Nikolu. Slavski kolač nosio se u crkvu Svetog Marka.

Limarski zanat se nekada smatrao veoma teškim. Najveća muka bila je napraviti oluk, jer se lim savijao ručno. Danas limari neće ni da pogledaju tablu lima, a kamoli da se prihvate posla, bez čekića, makaza za sečenje lima, motocangli, flakcangli, špicangli, zumbi, sekača, šteklova i ostalog sitnog alata, a pre svega bez čuvene „apipong” mašine za savijanje lima, koja na sredini ima deo u obliku valjka. 

--------------------------------------------------------

Vrste lima

Lim se upotrebljava u građevinarstvu, metalnoj industriji i zanatstvu. U početku se proizvodio od gvožđa, a u zavisnosti od potrebnih osobina i namene, kasnije su korišćene i legure metala, pa čak i dodaci od nemetala.

Zbog velike čvrstoće, gvozdeni lim se koristi za izradu većih posuda, montažnih objekata i krovne konstrukcije. Takođe izuzetne čvrstoće, čelični ili prohromski lim pogodan je za ograde ili lake noseće konstrukcije. Za lake krovne konstrukcije, delove za plovne objekte i letelice koristi se aluminijumski lim. Bakarni lim je lak za oblikovanje, provodnik je toplote i elektriciteta, a otporan na koroziju, pa se koristi za ukrasne površine i često za pokrivanje crkvenih objekata. Nekad se koristio i za izradu bakarnih posuda. Plastificirani lim je presvučen slojem plastične mase i zaštićen je od korozije. Najčešće se koristi za lake, jake i vodootporne krovne konstrukcije. Zbog zaštite od korozije na gvožđe može da se nanese i tanak sloj cinka. Ovaj, takozvani pocinkovani lim koristi se za oluke i razno posuđe.