Za opasne pse odgovorni vlasnici

Valjevo – O potencijalno opasnim psima, koji se drže kao kućni ljubimci ili čuvari određenih dobara i objekata, u javnosti se progovori tek kada neko bude povređen ili pak nastrada kao što je bio nedavno slučaj u okolini Smedereva. Ključno pitanje koje se može čuti posle takvih događaja je – ko je kriv? Ljudi iz struke bez dvoumljenja odgovaraju – čovek, odnosno vlasnik psa. Jer, kako kažu, bilo da je u pitanju pekinezer ili američki bul-terijer, ako ga vlasnik zanemaruje, ne vaspitava adekvatno i ne kontroliše stvara veliki problem i sebi i okolini.

Docenta dr Vladimira Dimitrijevića, sa Veterinarskog fakulteta iz Beograda, učesnika nedavno održanog godišnjeg savetovanja sudija u Valjevu, koji je izložio referat na temu „Identifikacija opasnih rasa pasa”, pitali smo kako ovu materiju regulisati. Tačnije, šta se sa pravne i stručne strane čini da se vlasnici takvih pasa „dozovu pameti” i da se smanji broj incidenata.

– Upravo je moje učešće na ovakvim seminarima motivisano sa ciljem da se ova materija pravno uokviri, kako zbog eventualne zloupotrebe opasnih pasa, tako i odgovornosti njihovih vlasnika. Moguće opasan pas je, po jednoj od definicija, onaj koji bez ikakvog povoda napadne i povredi drugu životinju i, naravno, čoveka. U nekoj podeli takve pse treba odvajati od takozvanih opasnih rasa pasa kao što su: pitbul-terijeri, američki bul-terijeri, rotvajleri, dobermani, šarplaninci, japanski borci i još neke vrste službenih pasa koji su svojom konstitucijom, izgledom i težinom zaista respektivni i opasni. Nažalost, kod nas i dalje veliki broj ljudi drži takve pse iz pobuda koje nisu etičke, već sa ambicijama nekakvog pokazivanja ili plašenja drugih ljudi. Slučaj iz okoline Smedereva pokazao je da je pas zloupotrebljen, odnosno da ga je njegov vlasnik upotrebio kao oružje za ubistvo drugog lica. Zbog toga se i čine značajni napori na planu pravne regulative, ali i edukacije kako bismo vlasnike upoznali, odnosno upozorili na moguće posledice kada se odluče da uzmu takvog psa za kućnog ljubimca. To će u potpunosti biti regulisano pravilnikom o dobrobiti domaćih životinja čiji nacrt je urađen pre dve godine i još čeka na skupštinsku proceduru – kaže dr Dimitrijević uz podsećanje da su neke zapadne zemlje još u 17. veku donele zakon o zaštiti i pravima domaćih životinja. Koliko se u tome daleko otišlo svedoči i ovih dana prispela informacija iz Norveške gde je tamošnja vlada donela odluku da policijski psi dobiju status državnih službenika.

Bez obzira na to što se kod nas i dalje luta po pitanju pravnog regulisanja ove materije, ipak, postoje, za određene okolnosti, jasni pravilnici i uputstva koje su donele veterinarske, komunalne i druge inspekcijske službe.

– Svaki vlasnik čijem psu veterinari utvrde dijagnozu da je potencijalno opasan i nestabilan, a takvih je u ukupnoj populaciji nekoliko procenata, trebalo bi da zna šta su njegove obaveze. Najpre, takav pas kada se izvodi u šetnju mora biti jasno obeležen sa narandžasto-žutom ogrlicom, na njušci treba da ima korpu i da je stalno na povocu. Propisano je da lice koje vodi takvog psa mora biti punoletno, da nije krivično gonjeno i da je radno sposobno. Nažalost, u praksi to nije slučaj zbog čega je vrlo bitno donošenje adekvatnih zakonskih mera sa jasno predviđenim sankcijama za sve vlasnike koji ih ne poštuju. Znam da su u razvijenim zemljama u pitanju visoke novčane pa i zatvorske kazne. Do donošenja novih propisa teče i akcija čipovanja svih pasa, bez obzira na to bili oni potencijalno opasni ili ne, i unošenje u centralni registar. Kada se to završi praktično će se znati svi oni vlasnici koji zanemaruju, zloupotrebljavaju ove životinje, bilo za borbe, ili da ih puštaju na ulicu – objašnjava dr Dimitrijević, uz naglašavanje da kakav će biti jedan pas u najvećoj meri zavisi od toga ko brine o njemu.

B. Novović