Nišlija pobedio virus posle 74 dana

Niš – Pravi junak epidemije u Srbiji i pobednik u borbi protiv virusa korona Goran Stevanović (54) iz Belotinca, sela u opštini Doljevac, konačno je sa članovima porodice u svojoj kući. I, što je najvažnije, zdrav i raspoložen da govori o tome šta je preživeo kao svojevrsni rekorder kod nas po vremenu provedenom na lečenju i respiratoru u niškom Kliničkom centru. Sve vreme razgovora za „Politiku” nije skidao osmeh s lica, a svako ko sluša njegovu ispovest, nije nikakva fraza, neminovno ostaje nem i bez daha.

– Bilo i ne ponovilo se. Ni danas ne znam gde sam se inficirao, sećam se dobro da sam 7. marta bio u Beogradu na Sajmu vina gde je bilo izlagača iz Španije, Italije, Francuske, Grčke i drugih evropskih zemalja. Vratio sam se i sve je bilo u redu i potpuno normalno sledeća četiri dana. Ali, 11. marta uveče osetio sam nemoć, vrtoglavicu i nesvesticu i odmah sam otišao kod lekara. Posle pregleda vraćen sam kući, rečeno mi je da se odmaram, da oni sumnjaju na koronu, ali i da je to neki blagi oblik. Nekoliko dana kasnije stanje mi se međutim pogoršalo, imao sam stalno temperaturu i još više sam onemoćao, a u pojedinim trenucima nisam mogao da udahnem vazduh punim plućima – seća se naš sagovornik.

– Ponovo sam otišao na pregled i dobio uput za Klinički centar, gde su me primili 22. marta. Sutradan, na jutarnjoj viziti čuo sam da su analize potvrdile da sam zaražen koronom... Jednog od sledećih dana primetio sam da je u bolesničku sobu i pored mog kreveta doneta kutija, i da medicinsko osoblje, koje je neprestano bilo uz mene iz nje vadi aparat i razvlači kablovi i neka creva. Kroz glavu mi je prošla misao, jer sam se setio priča koje sam čuo ranije kada se govorilo o virusu korona, da oni koji završe na respiratoru najverovatnije ne mogu da prežive i da se mali broj probudi i oporavi – dodaje neobični pacijent.

Goran je u vrlo teškom stanju bio stacionarno zbrinut na Infektivnoj klinici KC Niš. Kako se njegovo zdravlje pogoršavalo, 1. aprila priključen je na respirator. Od tog trenutka bio je u komi boreći se za život 34 dana, do 4. maja uveče. Probudio se te večeri, ali nije mogao ni da se pomera, ni da govori.

– Bio je 10. maj, taj dan neću zaboraviti dok sam živ, kada sam prepoznao ambijent u kojem sam, ljude oko sebe, kada sam postao svestan gde sam i šta sam preživljavao od kraja marta. U razgovoru sa osobljem klinike rečeno mi je da sam se iz kome probudio 4. maja i da su posle toga po nalogu mog lekara dr Stevana Stanišića sa mnom radili fizioterapeuti. Učili su me kako da ustanem iz kreveta, kako da hodam... Iskren da budemo nisam verovao da sam preživeo, a onda kada su mi supruga Tanja i brat Srđan ispričali koliko dugo sam bio u komi i na respiratoru, shvatio sam kakvu sam golgotu, možda pravu agoniju prošao – zaključuje čovek koji je pobedio koronu.

Sa otpusnom listom Goran Stevanović je izašao iz Infektivne klinike niškog Kliničkog centra tačno mesec dana od trenutka kada se probudio iz kome. Vratio se u Belotinac, došao je svojoj kući:

– Mogu da pomislim kako je bilo mojim najbližim, članovima moje porodice, koji su, kao i ja do neba zahvalni lekarima i medicinskom osoblju Infektivne klinike u Kliničkom centru. Sa mnom u porodičnoj kući živi i sedamdesetčetvorogodišnja majka Zorica, supruga Tatjana – Tanja, sinovi Marko i Mladen, kćerka Marija i snaha Ana, Markova supruga. Imam i dvoje unučadi, Nedu i Radeta, moje ljubimce koje su mi podarili Ana i Marko. Nedaleko od nas u svojoj kući su moj rođeni brat Srđan i njegova supruga Sonja, kćerke Ana i Katarina i sin Nikola. Koliko su svi oni strepeli i šta su sve preživljavali dok sam bio na lečenju i na respiratoru, teško je i zamisliti – prebira po utiscima Stevanović.

Veruje da je pobedio opaku bolest zahvaljujući tome što je bio u odličnoj fizičkoj kondiciji, što je kao i njegov brat bio dugogodišnji sportista i fudbaler.

– Našim stopama krenuli su i naši sinovi, moji Marko i Mladen igraju za „Naša krila”, a moj bratanac i Srđanov sin, Nikola je prvotimac niškog „Radničkog”. Svi su oni bili, a i sada su neprestano uz mene. Posle svih muka sve ide na dobro i srećan sam, presrećan. Već sam ustajem i hodam, ali i nastavljam svakodnevnu terapiju do punog oporavka – ispričao nam je Goran Stevanović, koji se kući vratio lakši za 38 kilograma. To ga, kaže, uopšte ne brine, niti sumnja da težinu neće nadoknaditi, smeška se na kraju razgovora za „Politiku”, Goran Stevanović, po tvrdnji lekara pacijent koji je u našoj zemlji najviše vremena proveo na bolničkom lečenju od korone, ali i na veštačkoj ventilaciji. I koji se srećom oporavio.