Нишлија победио вирус после 74 дана

Ниш – Прави јунак епидемије у Србији и победник у борби против вируса корона Горан Стевановић (54) из Белотинца, села у општини Дољевац, коначно је са члановима породице у својој кући. И, што је најважније, здрав и расположен да говори о томе шта је преживео као својеврсни рекордер код нас по времену проведеном на лечењу и респиратору у нишком Клиничком центру. Све време разговора за „Политику” није скидао осмех с лица, а свако ко слуша његову исповест, није никаква фраза, неминовно остаје нем и без даха.

– Било и не поновило се. Ни данас не знам где сам се инфицирао, сећам се добро да сам 7. марта био у Београду на Сајму вина где је било излагача из Шпаније, Италије, Француске, Грчке и других европских земаља. Вратио сам се и све је било у реду и потпуно нормално следећа четири дана. Али, 11. марта увече осетио сам немоћ, вртоглавицу и несвестицу и одмах сам отишао код лекара. После прегледа враћен сам кући, речено ми је да се одмарам, да они сумњају на корону, али и да је то неки благи облик. Неколико дана касније стање ми се међутим погоршало, имао сам стално температуру и још више сам онемоћао, а у појединим тренуцима нисам могао да удахнем ваздух пуним плућима – сећа се наш саговорник.

– Поново сам отишао на преглед и добио упут за Клинички центар, где су ме примили 22. марта. Сутрадан, на јутарњој визити чуо сам да су анализе потврдиле да сам заражен короном... Једног од следећих дана приметио сам да је у болесничку собу и поред мог кревета донета кутија, и да медицинско особље, које је непрестано било уз мене из ње вади апарат и развлачи каблови и нека црева. Кроз главу ми је прошла мисао, јер сам се сетио прича које сам чуо раније када се говорило о вирусу корона, да они који заврше на респиратору највероватније не могу да преживе и да се мали број пробуди и опорави – додаје необични пацијент.

Горан је у врло тешком стању био стационарно збринут на Инфективној клиници КЦ Ниш. Како се његово здравље погоршавало, 1. априла прикључен је на респиратор. Од тог тренутка био је у коми борећи се за живот 34 дана, до 4. маја увече. Пробудио се те вечери, али није могао ни да се помера, ни да говори.

– Био је 10. мај, тај дан нећу заборавити док сам жив, када сам препознао амбијент у којем сам, људе око себе, када сам постао свестан где сам и шта сам преживљавао од краја марта. У разговору са особљем клинике речено ми је да сам се из коме пробудио 4. маја и да су после тога по налогу мог лекара др Стевана Станишића са мном радили физиотерапеути. Учили су ме како да устанем из кревета, како да ходам... Искрен да будемо нисам веровао да сам преживео, а онда када су ми супруга Тања и брат Срђан испричали колико дуго сам био у коми и на респиратору, схватио сам какву сам голготу, можда праву агонију прошао – закључује човек који је победио корону.

Са отпусном листом Горан Стевановић је изашао из Инфективне клинике нишког Клиничког центра тачно месец дана од тренутка када се пробудио из коме. Вратио се у Белотинац, дошао је својој кући:

– Могу да помислим како је било мојим најближим, члановима моје породице, који су, као и ја до неба захвални лекарима и медицинском особљу Инфективне клинике у Клиничком центру. Са мном у породичној кући живи и седамдесетчетворогодишња мајка Зорица, супруга Татјана – Тања, синови Марко и Младен, кћерка Марија и снаха Ана, Маркова супруга. Имам и двоје унучади, Неду и Радета, моје љубимце које су ми подарили Ана и Марко. Недалеко од нас у својој кући су мој рођени брат Срђан и његова супруга Соња, кћерке Ана и Катарина и син Никола. Колико су сви они стрепели и шта су све преживљавали док сам био на лечењу и на респиратору, тешко је и замислити – пребира по утисцима Стевановић.

Верује да је победио опаку болест захваљујући томе што је био у одличној физичкој кондицији, што је као и његов брат био дугогодишњи спортиста и фудбалер.

– Нашим стопама кренули су и наши синови, моји Марко и Младен играју за „Наша крила”, а мој братанац и Срђанов син, Никола је првотимац нишког „Радничког”. Сви су они били, а и сада су непрестано уз мене. После свих мука све иде на добро и срећан сам, пресрећан. Већ сам устајем и ходам, али и настављам свакодневну терапију до пуног опоравка – испричао нам је Горан Стевановић, који се кући вратио лакши за 38 килограма. То га, каже, уопште не брине, нити сумња да тежину неће надокнадити, смешка се на крају разговора за „Политику”, Горан Стевановић, по тврдњи лекара пацијент који је у нашој земљи највише времена провео на болничком лечењу од короне, али и на вештачкој вентилацији. И који се срећом опоравио.