Školska higijena

Jednom, ne tako davno, kada ono poče da opada broj obolelih i svede se na dvocifren, počeše priče da će epidemiji uskoro biti kraj i da nam predstoji neka „nova budućnost” koja neće biti kao život pre kovida 19. Pominjala se „nova normalnost” kao način kako ćemo živeti zajedno sa kovidom 19 i da je potrebno navikavati se na takav način života. Niko nije opisivao kako će to posle izgledati, kako ćemo živeti i na šta se navikavati. Tokom epidemije kovida 19, pranje ruku uvek se pominjalo na prvom mestu. Ja sam sklon da verujem da će to, novo doba biti u stvari doba higijene. Razmišljajući o povratku dece u škole, ubeđen sam da bi kovidu bilo korisno 19 suprotstaviti školsku higijenu. Isprobali smo je septembra 2009. godine protiv ptičjeg gripa. Ispostavilo se da je bila uspešna.

Život u školskom kolektivu uređen je zakonskim propisima koji važe za prosvetu i publikovani su u „Prosvetnom glasniku”. Postoje odredbe koje odlično regulišu pravila ponašanja u domenu školske higijene i zdravlja učenika, nastavnika i osoblja u školi. Škole se po tradiciji bave poučavanjem i ponašanjem učenika i ostalih u školi i na području škole u vezi zdravlja. Treba odredbama dodati još nešto ako je potrebno u vezi kovida 19, primeniti ih dosledno i eto protivepidemijske barijere na školskim vratima. Primeni školskih zakona i propisa u vezi zdravog načina života i zdravlja u školi i na području škole, idu na ruku lokalne samouprave i porodice učenika, đačkih roditelji. To je važna i bitna podrška koja se zasniva na ujedinjenju svih subjekata što čine školu i ono što ona predstavlja i njeno funkcionisanje u zajednici.

Uspostavljanjem sistema mera i ponašanja protiv kovida 19 u školama uspostavlja se i osnovna prosvetiteljska funkcija škole  u zajednici. Od ove pandemije korona virusa biče koristi ukoliko bi se u narednom periodu, posle početka školske godine, u školskim programima ponovo našlo zdravstveno vaspitanje. Ono je osnova školske higijene. Znači, pred državnim administratorima i prosvetnim vlastima je da školskom higijenom postave na vratima škole jasan znak: stop kovidu 19.

Dr Andrija Štampar je jednom rekao da je „zdrava škola” bolja od bolnice. Kovid 19 je do sada išao naruku izgradnji i razvoju bolničke zdravstvene zaštite i laboratorija za potrebe patologije i lečenja. Sada je vreme da se posveti zdravoj školi.

Velika je razlika između škole i bolnice. Svetska zdravstvena organizacija je, u kontekstu strategije unapređenja zdravlja, proglasila tzv. zdrava mesta. To su mesta gde se stvara zdravlje. U školi žive i rade zdravi, đaci koji tu „uče, igraju se i vole (SZO).”

U bolnici su bolesnici koji boluju, pate, leče se, ozdravljuju, ali i umiru. U zajednici postoje i druga zdrava mesta. Ako se u njima uspostave uslovi u kojima će se stvarati zdravlje biće manje bolesnika u bolnicama.

Početkom devedesetih 20. veka u našoj zemlji je tokom šest godina ostvarivan jugoslovenski projekt „Zdrava škola”. Na tom projektu stečena su korisna iskustva u zdravstvenom prosvećivanja đaka, nastavnika, osoblja u školi i đačkih roditelja. Zato sam i uveren da bi zdravstveno vaspitanje i školska higijena u školi i na području škole zaustavili kovid 19 na samom ulazu u školu.

Dr Petar Paunović,
Rajac