Neuobičajeno pusta i tiha Skadarlija

Pusto i tiho. Ko bi rekao da će ove dve reči opisivati atmosferu u čuvenoj boemskoj četvrti? U baštama restorana sve pod konac. Postavljeni stolovi, na drvenim tablama kredom ispisane ponude dana, konobari stoje kao zapete puške i čekaju da se pojave gosti. Tu i tamo, tek za ponekim stolom, porodice ili parovi uživaju u ručku.

Ovo je slika i zvuk Skadarlije, najpoznatije prestoničke Meke boema, i tako svakog dana već duže vreme.

Iz mnogih restorana u ovoj ugostiteljskoj četvrti, kako navode iz Društva „Skadarlija”, ne čuje se muzika. Vlasnicima ugostiteljskih objekata ne isplati se da plaćaju muzičare da muziciraju „uprazno”. Najpoznatiji komad prestoničke kaldrme nekad beše tesan za sve domaće i strane goste, a sada više podseća na neku prečicu kojom sugrađani skrate put od Bulevara despota Stefana do Ulice cara Dušana.

– Gostiju ima veoma malo. Na prvom mestu, zbog epidemiološke situacije, nema stranaca – kaže Miško Lekić iz Društva „Skadarlija”. Za pustoš u Skadarliji, kako tvrdi ovaj poznavalac boemske četvrti, virus korona odgovoran je na više načina.

– Pre ove situacije, u skadarlijskim restoranima mesta su rezervisale firme. Mogli ste da vidite kolektive kako ručaju ili večeraju. Sada takve rezervacije ne postoje – ističe Lekić.

Rad od kuće, kao što ima svojih prednosti, ima i mana, posebno za ugostitelje jer dogovora i druženja uz čašicu i ukusan obrok nema. Neke od skadarlijskih kafana su čak privremeno stavile i ključ u bravu. Gde nema gostiju i posla oko njih, očigledno, gomilaju se samo troškovi pa su vlasnici odlučili da spasu što se spasti može. Ali, virus korona, kako napominje Lekić, nije jedini krivac zato što su prazne stolice u skadarlijskim kafanama. U nekim od objekata, kako kaže, kvalitet rada je opao, a trenutna situacija samo je ubrzala odluku gostiju da na ta mesta više ne svraćaju. Isto tako, ocenjuje, u restoranima u kojima je usluga „na nivou”, čak i u ovoj teškoj situaciji za skadarlijske ugostitelje, ima gostiju. U kafićima koji se nalaze u boemskoj četvrti ima sveta. Momci i devojke, sugrađani koji žele da predahnu uz kaficu ili osvežavajuće napitke, uživaju u baštama.

To ipak nije posao kao što bi trebalo da bude u avgustovskim danima, tvrdi Lekić, jer skadarlijska kaldrma nije naširoko poznata po kafićima, već upravo po kafanama koje je krase.

Čekaju Novu godinu kao ozebao sunce

Skadarlijski ugostitelji ipak ne gube nadu. U slučaju da epidemiološka situacija bude dozvoljavala, nadaju se da će bar novogodišnji praznici oživeti boemsku četvrt. Strani i domaći gosti, navodi Miško Lekić, tada bi mogli da pohrle da u skadarlijskim kafanama dočekaju Novu godinu, proslave reprizu, druže se sa prijateljima i rođacima tokom prazničnih dana.

Skadarska nije samo boemska četvrt

Kada se spomene Skadarlija, asocijacija većine žitelja prestonice, ali i turista, jeste potez od Bulevara despota Stefana do Ulice cara Dušana, ali mnogi zaboravljaju da je Skadarska ulica znatno duža od njenog boemskog jezgra. Ona se prostire od Ulice braće Jugovića do Ulice Đorđa Jovanovića kod istoimene pijace, poznate i kao Bajlonijeve. Razlog za to je verovatno što preostala dva dela Skadarske nisu jednako lepo uređena, kao njen najpoznatiji deo.