Beloruska opozicija se nudi i Moskvi

Retko kad su se evropski lideri tako brzo složili u vezi s nekim spoljnopolitičkim pitanjem kao što je to bilo na vanrednom samitu u slučaju Belorusije.

EU ne priznaje rezultate tamošnjih predsedničkih izbora, najavljuje sankcije protiv režima Aleksandra Lukašenka i podržava proteste, a glavna evropska „krizna menadžerka” Angela Merkel nudi OEBS kao posrednika u razgovorima vlasti i opozicije.

Jedina mana ovog plana je to što on može da se sprovede samo uz pristanak Kremlja, koji za sada, barem javno, odbacuje spoljno mešanje u unutrašnja pitanja Belorusije.

Da bez Rusije nema rešenja „beloruskog čvora”, jasno je i opoziciji, koja je juče poručila da je, osim sa EU, spremna na kontakte i s Moskvom. Opozicioni Koordinacioni savet dodaje da Rusija ostaje strateški partner Belorusije, saopštio je član predsedništva saveta Pavel Latuško.

„Ni tokom jučerašnjeg zasedanja, ni uoči njega, nije bilo nijedne antiruske parole niti izjave. Ubeđen sam da neće biti ni ubuduće. Jasno smo istakli da ćemo slediti ovaj stav. Rusija ostaje strateški partner za nas, a želeli bismo da i EU postane takav partner. Želimo da budemo snažan most koji će povezivati Istok i Zapad”, poručio je Latuško, koji je ranije bio ministar kulture i ambasador u Poljskoj i Francuskoj, prenosi „Sputnjik”.

Lukašenko je već upozorio da neće dozvoliti formiranje „paralelnih struktura” vlasti i glavni tužilac Belorusije Aleksandar Konjuk juče je pokrenuo krivični postupak zbog formiranja Koordinacionog saveta opozicije.

„Formiranje i delatnost Koordinacionog saveta usmereni su na osvajanje vlasti i na nanošenje štete nacionalnoj bezbednosti Belorusije”, citira tužioca beloruska redakcija „Sputnjika”.

Ana Marija Diner, analitičarka u poljskom Institutu za međunarodne odnose, smatra da bi Moskva prihvatila mirnu tranziciju vlasti ako se pojavi politička figura koja će Belorusiju održati u političkoj uniji s Rusijom i u sastavu Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

„Rusija se u ovoj situaciji ponaša veoma pažljivo, jer protesti nemaju antiruski karakter i Moskva ne želi da se to promeni”, objašnjava Dinerova.

Bivši britanski ambasador u Minsku Najdžel Guld Dejvis, sada u svojstvu saradnika Međunarodnog instituta za strateške studije, kaže da Vladimir Putin s Aleksandrom Lukašenkom ima veoma loše odnose i da mu nije toliko stalo do toga da ga zadrži na vlasti. Na Zapadu smatraju da su protesti u Belorusiji ipak neugodno iznenadili Putina, pogotovo u situaciji kad ima i nezadovoljstvo građana na dalekom istoku zemlje, u Habarovsku. Iako se očekivalo će Moskva u Belorusiji reagovati kao u slučaju pripajanja Krima 2014. godine, to se nije dogodilo.

„Rusi nisu bili sigurni kako da reaguju na događaje u Belorusiji. Došli su do zaključka da je Lukašenko verovatno upao u ćorsokak iz kojeg nema izlaza. Ali, za njih bi bilo ponižavajuće da on bude smenjen na ulici i zato gledaju da se to dogodi u procesu nad kojim bi oni imali kontrolu”, kaže za AFP Gustav Gresel iz Evropskog saveta za spoljne odnose.

Briselska analitičarka Jekaterina Pirson-Ližina za „Juronjuz” kaže, na osnovu poslednjeg istraživanja, da 60 odsto građana Belorusije želi da njihova zemlja i dalje bude nezavisna i da ne prihvataju nikakvu uniju. Kako kaže, sasvim malo građana podržava integraciju sa EU ili Rusijom.

Iako Poljska i Litvanija otvoreno pomažu opoziciju, na protestima, osim beloruskih, nisu nisu viđene zastave ili simboli drugih država ili EU.

Litvanski premijer Saulijus Skvernelis, čija je zemlja stavila Aleksandra Lukašenka i 32 osobe iz njegovog okruženja na „crnu listu”, primio je Svetlanu Tihanovsku. Skvernelis je na „Fejsbuku” napisao da je Lukašenkovoj rivalki „pružio uveravanja da je vlada Litvanije, zajedno s partnerima u Poljskoj, Letoniji i Estoniji, učinila i da čini sve” kako bi se u Belorusiji raspisali slobodni i pošteni izbori.

Osim Litvanije, u koju se Tihanovska sklonila pre desetak dana, i Poljska je počela da pruža utočište viđenijim beloruskim aktivistima. Kako javljaju agencije, Valeri i Veronika Cepkalo su stigli u Varšavu.

Iako pojedini britanski mediji likuju kako je „poslednji evropski diktator koji koronu leči votkom” na kolenima, Lukašenko još odoleva pritiscima. Državni sekretar Saveta bezbednosti Belorusije Andrej Ravkov uporedio je događaje u zemlji s pokušajem „avgustovskog puča” Državnog komiteta za vanredno stanje SSSR 1991. godine.

„Neustavni postupci samoproglašenog ’Državnog komiteta za vanredno stanje’ produbili su haos u društvu, ubrzavši raspad nekada moćne sile. Slični procesi danas se dešavaju u Belorusiji. Pokušavajući da naruše mir i spokoj u našem domu, ljude pozivaju na mitinge i štrajkove, koji će samo oslabiti ekonomiju naše zemlje”, napisao je Ravkov na „Fejsbuku”.