Činovničke poluge

Partija na vlasti, pogotovo ako ima parlamentarnu većinu i ne zavisi od koalicionih partnera, može, načelno, da sastavlja listu funkcionera i organizuje državnu upravu u celini, po svom nahođenju. U balkanskom poimanju, to znači da na glavne funkcije, bez prevelikih uslova, stručnosti i sposobnosti, postavlja svoje simpatizere i važne članove partijskih tela. Ovde, pre svega, mislimo na „činovnički” kadar što svakodnevno radi na poslovima koji ne znače visoku politiku i obaveznu partijsku legitimaciju. Od kvalitetnog rada tih poluga zavisi funkcionisanje državnog aparata, ali i ostvarivanje potreba građana. Ako su službenici nemotivisani i nedovoljno osposobljeni, radiće po principu „dođite sutra” ili će pronalaziti birokratska opravdanja svoje nesposobnosti i neefikasnosti. Poslovi „šlajfuju”, a država i građani trpe gubitke. Čemu to vodi? Državni aparat je u celini nedelotvoran, a niski nivo kadra po školskoj i iskustvenoj kvalifikovanosti urušava ugled i efekat ukupne državne uprave. Tako npr. dobijamo da dojučerašnji kelneri u provincijskim hotelima ili neuspešni preduzetnici, ali s dužim partijskim stažom, postaju državni sekretari na važnim resorima. Izvanredni i opunomoćeni ambasadori postaju oni koji su ta zvanja stekli kao nagradu za rad u funkciji vlasti, njihov ili njihovih roditelja.

Kako to rade pragmatične države s dugim demokratskim ustrojstvom i renomeom najboljih državnih uprava i diplomatija? Uzmimo primer Velike Britanije. Pošto se na vlasti, skoro bezbolno, u izbornim razmacima od četiri godine, smenjuju Konzervativna i Laburistička partija, posle svake smene, ni jedna ni druga ne diraju vešt i uvežban polumilionski aparat državne administracije (od 29,1 milion ukupno zaposlenih i 4,8 miliona u javnom sektoru, u 1970. bilo ih je 751.000 u državnoj upravi, ali je 2012, zbog štednje, broj smanjen). Državna administracija i činovnički aparat koji funkcioniše gotovo perfektno u interesu države i građana ne menja se s promenom partije na vlasti. Osim, naravno, vlade i ministarskih resora, koje dobijaju funkcioneri pobedničke partije na izborima. Kraljevska komisija za državnu službu (Tomlinova komisija) je još 1931. definisala pojam državnog službenika, čija plata dolazi od sredstava koja dodeljuje Parlament, a ne partija na vlasti. Tako je to bilo, od 1721. i prvog premijera Velike Britanije – torijevca Ser Roberta Volpola, a ostalo i u vreme svih 80 dosadašnjih premijera (neki su imali po više mandata).

Vratimo se Srbiji i njenoj državnoj upravi. Trebalo bi da njeni službenici svakodnevno revnosno obavljaju poslove na poverenim predmetima u korist građana, a time i države. Ali izgleda da su tu i najveći problemi: nedovoljna stručnost, slaba motivacija, navodno zbog niskih plata, pa se predmeti i poslovi gomilaju, sporo i nekvalitetno rešavaju. Taj problem je „prepoznala” i Evropska unija u okviru Akcionog plana reforme javne uprave (PAR).

Podrška EU reformi javne uprave u Srbiji, od 2000 do danas, iznosi više od 200 miliona evra nepovratnih sredstava. Taj plan uključuje: planiranje politike, javne konsultacije, e-upravu i sistem plata u javnom sektoru, depolitizaciju i profesionalizaciju javne službe po ugledu na najrazvijenije evropske države, menadžerska imenovanja putem konkursnog postupka zasnovanog na proverenom znanju i zaslugama i jake kontrole kvaliteta. Plan se odnosi i na regulisanje statusa državnih službenika i zadržavanja funkcije v. d. (vršioca dužnosti) u zakonskim okvirima, odnosno najduže do godinu dana. Danas imamo veliki broj viših državnih službenika na funkciji sa v. d. statusom koji traje i po nekoliko godina. Time državni organi otvoreno krše zakonske propise, a sve da bi se izbegli strogi konkursni postupci i tako zadržali na funkciji oni za koje vlast smatra da su im po volji. Rezultate takve državne uprave osećamo po brzini i kvalitetu donetih rešenja po brojnim zahtevima građana.

Da zaključimo, Evropska unija, ali i demokratsko ustrojstvo države kojem stremimo, nalažu da se ta praksa okonča i da se kvalitet državne uprave u celini u našoj zemlji konačno promeni nabolje, radi dobrobiti svih njenih građana.

Redovni profesor univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista